Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Povreda (trauma) predstavlja nasilno oštećenje tela odnosno zdravlja, koje je izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora, za razliku od oboljenja, kao prirodnog oštećenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih), tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca. Način i principi veštačenja telesnih povreda propisani su Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) i Krivičnim zakonikom (KZ). U zavisnosti od konkretnog slučaja, od lekara veštaka koji vrši ekspertizu telesnih povreda sud može zahtevati odgovore i na niz drugih pitanja, kao npr. da li su povrede nanesene od strane drugog lica, vreme i redosled nanošenja povreda, međusobni položaj žrtve i napadača, sposobnost povređenog za kretanje posle povređivanja i dr. Odgovori na takva pitanja uglavnom spadaju u domen rada lekara specijaliste sudske medicine.

Veštačenje o telesnim povredama, kao i svako drugo sudskomedicinsko veštačenje, treba da se sastoji od uvodnog dela (zaglavlja), nalaza i mišljenja (vidi poglavlje "Osnovi sudskomedicinskog veštačenja"). U nalazu treba utvrditi broj povreda i detaljno ih na odgovarajući način opisati. Ukoliko je moguće, za potrebe suda treba obezbediti trajne dokaze o povredama koje se kvalifikuju, npr. njihovim fotografisanjem ili ucrtavanjem u odgovarajuće sheme ljudskog tela. U mišljenju se povrede klasifikuju i kvalifikuju tj. navodi se vrsta ustanovljenih povreda (a time indirektno i vrsta oruđa tj. dejstveni princip kojim su nanesene) i njihova težina.

Prema odredbama ZKP, sudskomedicinskog veštaka, odnosno lekara koji će izvršiti kvalifikaciju povrede, kao vid sudskomedicinskog veštačenja, određuje organ koji vodi postupak (istražni sudija ili predsednik sudećeg veća). Za uspešno obavljanje veštačenja važno je da sud odabere pravog veštaka u skladu sa karakterom odnosno složenošću konkretnog slučaja. Prema tome, ovu vrstu veštačenja mogu da obavljaju svi lekari, kako lekari opšte medicine i lekari raznih kliničkih specijalnosti (najčešće hirurzi), tako i lekari specijalisti sudske medicine. Lekar od koga je zahtevano kvalifikovanje povreda treba da bude kritičan u odnosu na svoje mogućnosti i proceni da li mu iskustvo i znanje dozvoljavaju da se upusti u obavljanje naloženog zadatka...

Sadržaj :

1 UVOD 3
1.1 Klasifikacija povreda 4
1.1.1 Mehaničke povrede 4
1.1.2 Fizičke povrede 4
1.1.3 Asfiktičke povrede 5
1.1.4 Hemijske povrede 5
1.2 Kvalifikacija povreda 5
1.2.1 Principi kvalifikacije telesnih povreda 6
1.3 Kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda 8
1.3.1 Opasnost po život 8
1.3.2 Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa 10
1.3.3 Oštećenje zdravlja 10
1.3.4 Nesposobnost za rad 11
1.3.5 Unakaženost 11
2 ZAKLJUČAK 12
3 LITERATURA 13