Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


UVODNA RAZMATRANJA


U teorijskoj analizi pojava i procesa od kojih se sastoji društvena struktura, a posebno od činilaca koji direktno utiču na dinamiku odvijanja društvenih zbivanja i razvoja ljudskog društva u celini, uvek se nanovo otvaralo pitanje šta predstavlja predmet zanimanja ili proučavanja istorije, a šta “preostaje” da izučava sociologija¬? Ova konstatacija se može posmatrati i u drugačijem kontekstu: gde je vremenska granica do koje doseže interesovanje istorije, a gde počinje savremenost koja treba da zanima sociologiju?

Zagovornici istoriološkog pristupa ponekad preteruju u tvrdnji da je istorija dala odgovore na sva , ili skoro sva pitanja nastanka, razvoja i događanja u ljudskoj zajednici od praistorije do savremenih dana, a da sociologija nema dovoljno prostora u izučavanju ljudske zajednice, koji bi joj omogućio status ozbiljne nauke, već se samo može u svojim observacijama zadržati na nivou grane nauke ili naučne discipline.

Nasuprot ovakvog gledišta predstavnici sociologa uporno dokazuju da ima prostora, veoma ozbiljnog i širokog u kojem sociologija daje svoj doprinos u objašnjavanju veoma apstraktnihi i osetljivih pitanja na koje istorija svojim konkretizacijama ne može dati celovit i potpun odgovor. Posebno je to značajno kada se ukazuje na uzroke i dalekosežne posledice društvenih pojava, kretanja i konkretnih ...

S A D R Ž A J

Uvodna razmatranja..................................................2
1. Predmet izučavanja istorije................................3
2. Predmet izučavanja sociologije.........................................6
3. Razlike u stepenu apstraktnosti između istorije i sociologije..............9
Zaključak.................................................................10