+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Činioci oblikovanja (/Thread-%C4%8Dinioci-oblikovanja)
Činioci oblikovanja - derrick - 14-10-2009 09:55 PM
ČINIOCI OBLIKOVANJA STRUKTURE ORGANIZACIJE
2.4.1 Spoljnji činioci uticaja na oblikovanje organizacije
Kao spoljnji činilac uticaja na oblikovanje organizacione strukture se uglavnom pojavljuju institucionalni odnosi u društvu, što znači situacije koje su određene zakonima, dogovorima, ekonomskim uslovima i drugim uticajima, koji nastaju u organima društva. Ta uspostavljena merila definišu delovanje pojedinog društva. Na odnose poslovanja koje propisuju vlast i druge institucije društva, preduzeće po pravilu ne može mnogo da utiče. Ostaje mu, ustvari, umetnost prilagođavanja datoj situaciji i podešavanje svoje organizacione strukture tako da izvuče što je moguće povoljniji izlaz za sebe (učesnika tog procesa).
Globalizacija i sve veća tržišna usmerenost direktno usmeravaju organizacione strukture na promene, jer savremeni trendovi i sami događaji uslovljavaju organizacije na usmerenost ka kupcu.
To ima veliki uticaj na promenu organizacije, jer nije jednostavno usmeriti zaposlene u tom novom smeru. To je jedan od većih nedostataka preduzeća u današnjem vremenu, jer je neophodno zaista dobro čuti kupce, upoznati njihove interese da bi mogli sa proizvodnjom i prodajom proizvoda ili usluge zadovoljiti te potrebe.
Integracioni procesi sve značajnije utiču na savremena događanja u društvu, posebno na organizacionu strukturu pojedinog preduzeća. Radi se o tome da se u turbulentnom okruženju tržišne privrede neprestano događaju preuzimanja. Ta preuzimanja definišu poziciju pojedinog preduzeća, bez obzira na to da li je preuzeto ili je izbeglo da bude preuzeto. Naime, u slučaju preuzimanja neke poslovne funkcije, u celosti ili delimično, prenose se na onog ko preuzima, jer je preuzimanje zapravo tome namenjeno da onaj koji preuzima ovlada preuzetim. Saglasno tome, menja se i struktura organizacije u preuzetom preduzeću. Na primer: u slučaju da preuzimalac preuzme razvojnu funkciju na sebe, u preuzetom preduzeću se obično sačuva neki manji deo razvojne funkcije, baš toliko razvijen da može da preuzima uputstva i zadatke razvoja, koji je prenesen na preuzimaoca. Takođe, menja se organizaciona struktura preduzeća, koje stvarno nije preuzeto, ali su se zbog preuzimanja, na tržištu promenile okolnosti poslovanja kojima se to nepreuzeto preduzeće mora prilagoditi, što znači treba menjati strukturu organizacije.
Razvoj nauke i tehnike je element koji sve više definiše organizacionu strukturu pojedinog preduzeća. Zbog izvanrednog napredka na području razvoja tehnike, telekomunikacija, računarstva i drugih sofisticiranih sistema poslovanja, preduzeća se moraju, htela ili ne, prilagođavati novonastalim odnosima. Potpuno nekonkurentno bi ostalo preduzeće, koje bi danas pokušalo da posluje na način kako je poslovalo u vreme kada računara još nije bilo. Ne radi se o tome da li znaju da rade ili ne, problem je u tome da onaj koji radi sa boljom tehnologijom ima niže troškove. Znači, problem nije u tome hteti ili ne hteti, stvar je u tome da preduzeće jednostavno ekonomski ne može da zadrži način rada, koji nije primeren vremenu i stepenu tehničkog razvoja okoline.
2.4.2 Unutrašnji činioci uticaja na oblikovanje organizacije
Na oblikovanje organizacione strukture utiče više činilaca i teoretičari ih dele najčešće na spoljnje i unutrašnje. Osnovni unutrašnji činioci su ciljevi i strategija, zadaci i tehnologija, veličina, životni ciklus preduzeća, proizvod i lokacija.
Ciljevi i strategija. Organizacija definiše sve elemente još na početku: postavlja viziju; ciljeve, strategije, organizacioni oblik, postojanje i delovanje organizacije na duži period u budućnost. Sa time definiše i organizacionu strukturu. Top menadžment, kao jedan od svojih glavnih zadataka određuje ciljeve organizacije za više godina unapred. Ipak to nije jednokratan posao, već kontinuiran proces koji odgovara na promene u okruženju. Sa ciljevima definiše svoja htenja, svoje interese, a oblikovanjem strategija određuje put, odnosno puteve do tih ciljeva. Znači preduzeće mora postaviti prvo ciljeve, a zatim strukturu sa kojom će te ciljeve pokušati da dostigne, odnosno prestigne.
Zadaci i tehologija. Dobro postavljeni ciljevi (više o tome ćemo govoriti kasnije) nude osnovu za oblikovanje centralnih zadataka za koje je potrebno opredeliti nosioce, radnu snagu, troškove, relacije prema drugim zadacima i ciljevima. Zadaci su onaj sadržaj koji se dodeljuje ljudima, organizaciono gledano; na mikro nivou znači na radnim mestima definišu se potrebna radna sredstva i informacije. Kada dodamo još i energiju, proces je spreman za realizaciju. Za sve to koristimo razne metode i tehnike, koje propisuju stručne funkcije: razvoj, tehnologija, ekonomika, kadrovska funkcija i drugo.
Tehnika. Tehnika predstavlja celinu radnih i drugih tehničkih sredstava kojima naši saradnici deluju na predmete rada, sirovine i druge elemente. Organizaciona struktura snažno zavisi od tehnike. Nije svejedno da li imamo moderno opremljeno preduzeće ili se radi o nekom ručnom pretovaru, doradi i slično.Od toga zavisi i nivo obrazovanja zaposlenih, njihovo angažovanje mozga, odnosno fizičke snage i zato je tome organizaciona primerena.
Tehnologija. Tehnologija predstavlja fizičke osobine procesa ili prerade sirovina, materijala, informacija, nuđenja usluga ili bilo čega što preduzeće već radi. Tehnologija bitno utiče na organizacionu strukturu. Neke možemo i da standardizujemo. Na primer, sve klanice su veoma slične, kancelarije su iste namene, istog ranga i slično. Najlakše možemo predstaviti sebi uticaj tehnologije na organizacionu strukturu, ako pomislimo na osobine železare ili na naftno preduzeće ili na fabriku obuće. U fabrici obuće gotovo da ne vidiš cevi, dok u naftnom preduzeću vidiš skoro samo cevi. U naftnom preduzeću je malo radnika, u fabrici obuće mnogo. Sve to utiče na strukturu organiziacije.
Veličina organizacije. Veličina organizacije je zapravo relativan pojam, jer to možemo posmatrati sa različitih stanovišta, kao na primer da li je veliko preduzeće sa stanovišta dobiti, broja zaposlenih, broja veza sa svetom ili možda po količini urađenih proizvoda. Bez sumnje, veličina organizacije bitno utiče na njenu strukturu. Radi se o tome da u većim organizacijama po pravilu koriste razvijeniju/razgranatiju strukturu. U njima obično ima više zaposlenih, zato je kod njih podela rada dosta različita u odnosu na manje firme gde većina ljudi ima dosta funkcija za razliku od velikih organizacija, gde se posao deli po pravilu detaljnije. Često manja preduzeća imaju pretežno lokalne interese, što znači da ne koriste velike strukturisane izvozne službe, velike finansijske službe i slično koje ima veliko multinacionalno preduzeće.
Životni ciklus preduzeća. Preduzeće u svom razvoju prolazi kroz različite faze razvoja, koje neposredno utiču na oblik strukturisanosti organizacije. Kod nastanka, preduzeće, po pravilu, ima nisku strukturisanost. Često, to je samo jedan čovek, odnosno mali broj ljudi i tada je strukturisanost organizacione strukture mala, zapravo nikakva. Nema akata, nema šema, nikakvih definisanih odnosa, ali svi oduševljeno rade sve.
Obično postoji podela na onog koji uglavnom vodi poslove i ostalu većinu zaposlenih, koji po nekom dogovoru izvršavaju zadatke, više ili manje po osećaju, kako znaju i umeju. Već u sledećoj fazi razvoja, preduzeće mora unekoliko promeniti strukturu organizovanosti.
Ako preduzeće brzo raste, obim poslova se bitno povećao i prethodni anarhični pristup ne zadovoljava više potrebe: ideje počinju da se gube, gube se porudžbine i računi. Ukratko, gomila teškoća u koordinaciji raznih aktivnosti, koje se po pravilu jako povećavaju. Zato se u toj fazi stvari počinju detaljnije deliti, zapisivati, pratiti i tako sve do kasnijih razvojnih faza kada preduzeće teži ka tome da umiri i stabilizuje stanje, da se stabilizuju i dopune organizacione strukture, da se sve popravi, da se posluje sa što manje neproverenih prijema radnika, sa što manje uložene energije i sa što većim izlazom. Ubrzo zatim mogu se javiti i krize koje, razume se, zahtevaju korenitu promenu strukture i mera u smislu sanacije stanja.
lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad