Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Pojam internet znaci mreza unutar mreze ili interkonekcija izmedju vise racunara.Internet je globalna mreza.Strukturno postoje male mreze koje se medjusobno vezuju, i time cine ovu strukturu.Internet se sve vise naziva globalnom mrezom informacija (velika internacionalna -globalna baza podataka). Broj racunara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Kolicina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna i tesko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

Internet, poznatiji kao svetska racunarska mreza, nastala u drugoj polovini dvadesetog veka predstavlja jedan od najvecih dostignuca covecanstva. Povezuje sve nivoe infrastruktura i objedinjuje gotovo svo svetsko znanje u jednu jedinstvenu celinu. Na ovaj nacin znanje u vidu digitalne informacije je dostupno svim korisnicima u svetu 24 sata dnevno.

Da bi se mogao koristiti internet sa bilo koje tacke na planeti potrebno je da se ispune sledeci uslovi:
- Da se poseduje racunar
- Da se poseduje odgovarajuca pristupna linija do interneta: telefonskim putem preko modema, bezicnim putem koriscenjem WLAN-a ili GPRS-a, ili koriscenjem LAN mreze koja ima mogucnost izlaska na internet.
- Da racunar ima instaliran TCP/IP protokol, neophodan za prenos informacija na internetu, koji se u slucaju instalacije windows operativnog sistema dobija automatski.
- Da se otvori internet racun sa licnim korisnickim imenom i sifrom (acount, user name, password)
.
- I na kraju potrebno je imati instaliran program pomocu koga se moze rukovati internet stranicama i posmatrati njihov sadrzaj.

2. ISTORIJA INTERNETA

Vec od prvih dana pa sve do danas, internet je proslavio mnogo „rodjendana“, ali koji je pravi, tesko bi se mogli sloziti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. god. kada je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packetswiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rodjenja interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Networ, poznatiju kao ARPANET, za istrazivanje i razvoj komunikacija i komandne mreze koja ce preziveti nuklearni napad.
Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma vaznih otkrica koja su obelezila razvoj interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istrazivacki projekt.Verovatno je najvazniji trenutak bio 1983. kad je tadasnja mreza presla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), sto je znacilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.Naime, vec tada je bilo jasno kako ce internet biti velika mreza sastavljena od velikog broja manjih mreza.Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informaticke zajednice zeleli su prihvatanje drugih standarda, a najvise pominjao Open System Interconection protocol. ARPANET je pre sluzbenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata iskljucio NCP prenos podataka kako bi dokazao da se NCP moze iskljuciti po zelji. Vinton Cerf i Robert Kan poceli su rad na novom protokolu pre 1983. godine, tacno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledecih godina su se razvijali i usavrsavali detalji protokola koji ce promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadasnje vreme u operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 racunara.Situaciju je pojednostavio detalj sto su mnogi racunari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su vec nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.
Sto se tice koriscenja interneta u Srbiji, procenjuje se da ga trenutno koristi preko 900.000 ljudi.pristup je najcesce iz kuce (63%), a zatim iz biroa (23%) dok internet kafici cine samo 1%.Razvoj ADSL tehnologije dovodi do jednog ubrzanog razvoja svesti o internetu medju srpskim stanovnistvoTrenutno, broj korisnika ADSL je preko 23 hiljade.

3. ELEKTRONSKA REVOLUCIJA

Informaciona tehnologija , informacioni sistemi i njihova primena u okviru poslovnih sistema dozivljavaju snazni napredak, a njihov doprinos razvoju poslovnih sistema ogleda se u sledecim oblastima:
- Promenjeno shvatanje dimenzija vremena i prostora u savremenom poslovanju; zahvaljujuci modernoj i formacionoj tehnologiji, rastojanje u poslovnom svetu, kao i vreme nisu vise ogranicavajuci faktori;
- Mogucnost koriscenja novih tipova podataka (multimedijalni objekti), kao i kvalitet postojecih tekstualnih strucnih podataka u preduzecima je ogroman i stalno se povecava.Teziste aktivnosti u informacionim sistemima sve vise se pomera ka kreiranju agregiranih, visokokvalitetnih informacija prilagodjenih razlicitim kategorijama korisnika, od operativaca do visokog menadzmenta;
- Osvajanje Web tehnologije i Interneta kao globalnog medija za pristup i razmenu podataka, cini te informacije dostupne korisnicima u bilo kom delu sveta;
- Veliki sistemi prednost u poslovanju poklanjaju partnerima koji su usvojili standarde za elektronsku razmenu podataka (EDIFACT).

Mogucnost nastavka pozitivnih kretanja u ovoj oblasti uslovljena je baziranjem na postavljenim standardima.To ce doprineti uverenju korisnika informacione tehnologije da je njena primena dugorocno snizavanje troskova poslovanja i ubrzavanje poslovnih procesa, sto je u direktnoj vezi sa uvecanjem profitabilnosti firmi i njihovim konkurentskim nastupomna trzistu.Informaciona tehnologija predstavlja osnovu savremene i efikasne ekonomije i poslovnog komuniciranja u medjunarodnim razmenama