Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Odlučivanje je kognitivni proces koji se sastoji od prepoznavanja problema i biranja mogućih rešenja koja vode do nekog željenog stanja. Odlučivanje je veoma odgovoran i težak posao jer donošenje odluka za sobom nosi i način sprovođenja istih. Tipičan hijerarhijski model odlučivanja obuhvata cilj, kriterijume i mogućnosti izbora.
Na osnovu međusobnih procena elemenata hijerarhije, uz vođenje računa o nadređenim elementima, izvode se prioriteti, a onda se njihovom sintezom vrši izbor najpovoljnije alternative među njima. Vrlo često razmatrani problemi višekriterijumske analize u teoriji i praksi odnose se na dobavljače, odnosno proizvođače za odgovarajuču vrstu robe ili proizvoda. Pri tome se podrazumeva više proizvođača koji se međusobno razlikuju sa stanovišta pokazatelja koji karakterišu razmatranu robu. U daljem tekstu će se za proizvođače
koristiti termin ″dobavljači″. Radom se izlažu dva pristupa višekriterijumskoj analizi dobavljača na primeru nabavke aparata odnosno mašina za pranje posuđa i prikazuju ilustrativni primeri rešavani softverom Expert Choice za metodu AHP (Analitičkih Hijerarhijskih Procesa).

2. VARIJANTE VIŠEKRITERIJUMSKE ANALIZE DOBAVLJAČA – PROIZVOĐAČA

Analiza dobavljača određene vrste robe, u ovom slučaju mašina za pranje posuđa, može da se vrši na dva načina:
• Globalna analiza dobavljača (strateško planiranje),
• Konkretna analiza za izbor dobavljača u datim uslovima nabavke (operativno planiranje – odlučivanje).

2.1. Višekriterijumska analiza (VKA) i metoda AHP

Realni problemi u kojima se razmatra dati broj (m) alternativa Ai (i=1,2,...,m) sa stanovišta odgovarajućih (n) kriterijuma Kj (j=1,2,...,n), spadaju u klasu problema tzv. višeatributivne optimizacije (VAO) ili višekriterijumske analize (VKA). Za svaku i-tu alternativu je potrebno definisati vrednosti j-tih kriterijuma, kao m*n kvantitativnih vrednosti aij (i=1,2,...,m; j=1,2,...,n). Za neke kriterijume (ili za sve) mogu da se definišu odgovarajuće kvalitativne ocene koje se prevode u kvantitativne vrednosti primenom podesne linearne skale (slika 1). Kriterijume karakterišu dve osobine: (1) mogu da budu tipa maksimizacije ili minimizacije, (2) najčešće nisu istog značaja i uobičajeno im se dodeljuju odgovarajući težinski koeficijenti.

Primenom VKA rešavaju se tri vrste zadataka: (1) Izvršiti rangiranje alternativa od najpovoljnije do najlošije, (2) Odrediti najpovoljniju alternativu, (3) Odrediti podskup alternativa polazeći od vrha rang-liste koje zadovoljavaju odgovarajuće dodatne uslove. Jasno je da rešenje za (2) jeste prva alternativa na rang-listi iz (1). Za rešavanje modela VKA razvijeno je više jednostavnih i složenijih metoda sa odgovarajućim specifičnostima, a najpoznatije su: ELECTRE I-III, PROMETHE I-IV, AHP I VIKOR (autor izlaže prvo metodu IKOR u [1]). [3], [4] Metoda AHP ima veliku primenu u S.A.D., realizovana je softverom Expert Choice (u tu svrhu je formirana istoimena kompanija [5]) i ima karakteristike iz nastavka:
• Definisanje više nivoa kriterijuma; kriterijumi, podkriterijumi, podpodkriterijumi itd.,
• Definisanje značajnosti kriterijuma/podkriterijuma na istom nivou:
- Korišćenje težinskih koeficijenata,
- Poređenje parova (posmatrani kriterijum/podkriterijum sa svakim narednim sa liste) primenom tzv. skale devet tačaka (tabela 2),
- Kombinovano (na nekom nivou težinski koeficijenti, na nekom drugom nivou poređenje parova)
• Definisanje alternativa:
-(Uobičajeno) Definisanje vrednosti alternativa u okviru svakog kriterijuma/podkriterijuma,
-Poređenje parova alternativa u okviru svakog kriterijuma/podkriterijuma, ako ne postoje vrednosti za kriterijume/podkriterijume.

Šta su alternative, šta su kriterijumi ?

• Za svaki oblik modela, pa i VKA, postavlja se osnovni zahtev da potpuno ili na zadovoljavajući način opisuje realni problem. Inače, rešenje dobijeno i najboljom metodom nema nikakvu upotrebnu vrednost, te doprinosi izvođenju pogrešnih zaključaka i donošenju loših odluka. U praksi se često sreću nedovoljno precizni ili pogrešni modeli VKA u kojima nje izvršeno ispravno razvrstavanje elemenata problema na alternative i kriterijume.
• Sa narednim ilustrativnim primerima ukazuje se kako isti elementi mogu da budu i alternative i kriterijumi, u zavisnosti od namene razmatranog problema.