Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line – DSL) predstavlja integrisani servis kod broadband access technology.
Ovaj servis, u cilju prenosa informacije preko postojeće telefonske mreže, inkorporira postupke multipleksiranja, demultipleksiranja, modulacije i demodulacije.
Digitalna pretplatnička linija je nešto više od prenosne linije jer se ona odnosi na sistem ili tehnike za prenos podataka koristeći pri tome konvencionalne analogne mogućnosti.
U suštini DSL je širokopojasna veza za prenos podataka (broadband data link) koja povezuje pretplatnika na mrežu preko prenosne linije tipa upredeni par žica.

Pojam broadband

Pojam broadband je relativni termin i nema pravo značenje sve dok se jasno ne definiše šta je to referenca.
U opštem slučaju tehnologije pristupa (access technologies), a saglasno tome i odgovarajući sistemi definišu se kao:
-narrowband sistem – karakteriše ih brzina prenosa od 300 bps do 64 kbps, kakve imamo kod standardnih telefonskih kola za prenos govora
-wideband sistem - tipično rade između 64 kbps i 1.5 Mbps, tu spada interfejs ISDN-a za primarni pristup
-broadband sistemi – namenjeni su za brzine prenosa od 1.5 Mbps do 1 Gbps, kakvi su live multicast video, VoD (video on demand), high-quality Internet gaming, video-konferencije, video-telefonija, i prenos statičke slike visoke rezolucije.

DSL - XDSL

DSL je u suštini cooper-loop access technology, a čini je familija tehnologija koja se zajedničkim imenom naziva XDSL.
XDSL omogućava pružaocima usluga (service providers), (pružaoci kakve su lokalne telefonske kompanije), da obezbede brze (high speed) multimedijalne servise za prenos podataka preko postojećih bakarnih upredenih kablova, nazvanih tehnologija „zadnje milje“, tj. rastojanje od telefonske centrale do kuće. XDSL podržava:
• asimetrični servis – veću propusnost u jednom smeru prenosa u odnosu na drugi. Konkretnije, veća brzina prenosa je po downstream kanalu (od centrale ka korisniku), a manja po upstream kanalu (od pretplatnika ka centrali). Asimetrični servisi su pogodniji za VoD i slične servise, a u opštem slučaju i za Internet iz razloga što se fajlovi većeg obima download-uju, a fajlovi manjeg obima, kakvi su e-mail-ovi, predaju. Debalans u distribuciji opterećenja rezultirao je u razvoju ADSL-a (Assymetric Digital Subscriber Line).
• simetrični servis – propusnost u oba smera prenosa je ista.

DSL tehnologije

Postoji veći broj DSL tehnologija koje se zajedničkim imenom nazivaju XDSL. XDSL tehnologija omogućava telefonskim kompanijama da preko postojećeg para upredenih bakarnih žica ponudi prenos jednog i/ili većeg broja video kanala, brzi prenos podataka (simetrični ili asimetrični) i osnovne telefonske servise preko iste mreže koristeći isti medijum za pristup.
Sve XDSL tehnologije karakterišu sledeće osobine:
1. To su cooper-loop access tehnologije poznate kao tehnologija „zadnje milje“.
2. One preko PSTN-a ne obezbeđuju vezu tipa end-to-end kakve se ostvaruju preko starih telefonskih servisa (POTS) ili ISDN-a.
3. Svaki korisnik je povezan na najbližu telefonsku centralu preko jednog para ili više parova upredenih bakarnih žica.
4. Na oba kraja bakarne veze sve XDSL tehnologije zahtevaju identične tehnologije
Do sada su standardizovane ili se planira standardizacija za sledeće XDSL tehnologije :
1. ADSL – assymetric digital subscriber line
2. ADSL „lite“ – G. Lite
3. HDSL – high bit rate DSL
4. HDSL.2 – HDSL version 2
5. DSL – ISDN-DSL
6. RDSL – rate-adaptive DSL
7. SDSL – symetric DSL
8. UDSL – universal DSL
9. VDSL – very-high-bit-rate DSL

ADSL – Assymetric DSL

Telekomunikaciona industrija, ranijih 80-tih godina prošlog veka, razvila je ADSL kao komunikaciju za kablovsku televizijsku industriju sa ciljem da se obezbede usluge tipa VoD. Sredinom 90-tih godina ADSL je praktično našao veću primenu u pružanju usluga u pristupima tipa high-speed data services kakav je Internet koristeći pri tome medijum za prenos kakav je kabl sa neširmovanim upredenim parom žica poznat kao local loop ili local subscriberloop.U zavisnosti od dužine local-loop-a brzine prenosa kod ADSL-a su 9 Mbps-a u smeru downstream, i od 16 kbps do 640 kbps-a u smeru upstream. U principu što je kraća local-loop to je veća brzina prenosa. Standardni ADSL koristi ukupno raspoloživi propusni opseg, pa se zbog toga naziva full-rate ADSL. ADSL je projektovan da istovremeno koegzistira na istoj liniji (local-loop) sa POTS-om (plain old telephone service) koristeći frekventni multipleks (FDM). POTS signali koriste niži deo raspoloživog opsega a ADSL viši deo opsega. ADSL deli dostupni propusni opseg za prenos signala koji se koriste za obavljanje sledeća tri servisa:
1. POTS voice telephone service - opseg od 300 Hz do 25 kHz, koristi se za prenos analognog govornog telefonskog signala, ili prenos signala preko modema bitskom brzinom do 56 kbps-a. Ove aplikacije su ograničene samo na opseg od 4 kHz, a ostalih 21 kHz se koristi kao guard band od preslušavanja.
2. upstream DSL data service - srednji opseg između 25 kHz i 200 kHz.
3. downstream DSL data service - viši opseg od 200 kHz do 1 MHz i više.

ADSL oprema

Kod ADSL-a, pretplatnička oprema se povezuje na telefonsku kompaniju na demarkacionoj tački. Na demarkacionoj tački uređaj nazvan NID (Network Interface Device) izoluje pretplatničku opremu od opreme telefonske kompanije. Gradivni blok signal-splitter se instalira na pretplatničkoj strani. Splitter čine dva filtra koji izdvajaju POTS signale (govor) od modemskih signala ADSL-a. Tri para žica se povezuje na splitter. Jedan par se povezuje na NID a ostala dva para su povezana na pretplatničku opremu. Jedan pretplatnički par je povezan na telefon tako da se ovom vezom ostvaruje servis govorne komunikacije (standardni telefon), a drugi je povezan na ADSL modem i zadužen je da obezbedi podršku ADSL servisu. ADSL modem lociran na pretplatničkoj strani naziva se ADSL termination unit, remote (ATU-R).