Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Пре 160 година није се могло претпоставити какву ће невероватну моћ над људским друштвом имати штампа. Штампа има моћ уобличавања, па чак и униформисања савести. Она може да обликује народе намећући им слику коју о њима ствара. Новине желе да понуде обиље разних садржаја како би привукле ширу читалачку публику. Од момента када су постале дневне, новине су се идентификовале са информацијом која мора бити приступачна човеку. Штампа успоставља нова правила, подстиче или снижава популарност неке информације. Појава великих дневних листова обележила је мисао 17. и 18. века. Дневни листови су кроз 100 година представљали огледало друштва.
Од појаве радија око 1920. године, а затим телевизије око 1950. године, дневни листови и нови медији су међусобно делили информације које су пуштане у јавност. Радио најављује догађај, телевизија га приказује, а штампа објашњава. Телевизија се најпре развила у Америци, а затим у Европи. Приликом избора председника Америке Џона Кенедија показало се колико је телевизија важан и пресуђујући медиј. То је био почетак нове ере у историји медија. Телевизија више није обичан супарник, она прописује понашање у свим областима живота. У намери да освоји гледаоце она предњачи на свим теренима: информације и фикције, разоноде, знања и науке.

Са становишта технике, која је база свих медија, издвајају се 3 велике групе.
Прву чине ''самостални'' медији. У њу спадају информације које су писане: новине, књиге, аудио и видео касете, софтвери.
Друга група обухвата ''дифузне медије''. Ови видови емитовања делују у једном смеру, од емитера ка рецептору- телевизија.
Трећу групу чине комуникацино медији, биполарни и мултиполарни. Подразумева се да сва средства телекомуникације делују двосмерно, било да успоставе дијалошку везу између појединаца или група, било да повежу човека са машином која нуди програме или услуге. Телефон је претеча ове технике.
Заједнички циљ свих група је што интензивнији проток информација што је омогућило складиштење текстова, слика и звукова, као и средство за њихово преношење и коришћење. Важна последица револуција полупроводника током шездесетих и седамдесетих година била је утирање пута за информатизацију друштва.
Проналаском компјутера ескалирале су могућности о његовим могућим применама. Настају роботи и машине за обраду текста, за електронске игре, програмирање уређаја у домаћинству, банке података, као и програми за наставу уз