Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pravo se razmatra i izučava na razne načine. Vrlo često pravo se posmatra kao društvena pojava. Tako se izučava pored ostalih vrlo širokih društvenih pojava: morala, običaja, države, raznih društvenih organizacija pa i čitavog društva. U tome se pravo ne izučava samo od pravnih, već i od mnogih drugih društvenih nauka: ekonomije, sociologije itd. Međutim, pravo se proučava i kao skup pravnih normi i ljudskog ponašanja. Pravo je sastavljeno od mnogobrojnih i raznovrsnih normi koje su sređene u odgovarajuće delove i skupa čine logičku i neprotivrečnu celinu. Ljudi se po tim normama ponašaju, poštuju ih ili ne poštuju. S druge strane, pravo čini skup opštih i konkretnih normi, opštih i konkretnih pravnih akata. Na osnovu opštih akata i normi donose se konkretni. Prema tome, pravni sistem je skup opštih pravnih normi sređenih po određenim kriterijumima u određene manje i veće grupacije, celine, tako da sve skupa čine jedinstvenu i neprotivrečnu celinu.
Pravni sistem se sastoji od određenih elemenata (delova). Pravni sistem čine sledeći delovi: pravna ustanova, pravna grana i pravna oblast.
U svakoj državi postoji odnosno stvara se određeni pravni sistem. Međutim, iako u državama imamo razne pravne sisteme i pravne poredke s obzirom na razne uslove i okolnosti u kojima se razvija država i pravao, ipak postoje zajednička obeležja, elementi i instituti. Ovo se naročito manifestuje kod pravnih sistema. Oni se razvijaju pod uticajem nauke, a ona se povezuje između država. Tako su se mnogi elementi starih, ranijih prava prenosili na nove pravne sisteme kao opšte kulturne tekovine ljudskog društva.
I ranije a i danas postoje mnogobrojni pravni sistemi sa dosta sličnosti ali i sa velikim razlikama. To otežava da se izvrše izvesna grupisanja i klasifikacija. Međutim, ako se pođe od osnovnog da pravo reguliše društvene odnose a da se oni sami grupišu po određenim vrstama, onda dolazimo do zaključka da je ovaj kriterijum vrste društevnih odnosa vrlo pogodan za razvrstavanje i klasifikaciju. Drugi kriterijumi isto mogu biti podesni za klasifikaciju. Primera radi, istorijski uslovi, tradicija naroda, uticaj raznih pravnih sistema i pravni izvori itd. Polazeći od napred iznetih kriterijuma, pravne sisteme pre svega, delimo prema karakteru društvenih odnosa, društava i države, na pravne sisteme roboblasničke, feudalne, buržoaske i socijalističke države i društva...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Položaj predsednika Srbije u pravnom sistemu Srbije 4
1.1 Ustavna definicija predsednika Republike Srbije 4
1.2 Izbor i mandat predsednika Republike Srbije 5
1.3 Ovlašćenja 9
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14