Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pojam prava svojine

Pravo svojine je najšire, u granicama zakona, pravo držanja, korišćenja i raspolaganja jednom stvari, koje se može isticati prema svim trećim licim. To je, dakle, složeno pravo koje se sastoji iz tri komponente: ovlašćenja držanja, ovlašćenja korišćenja i ovlašćenja raspolaganja.
Ovlašćenje držanja se sastoji u pravne mogućnosti da se ima faktička vlast na stvari.
Ovlašćenje korišćenja se sastoji u pravnoj mogućnosti preduzimanja materijalnih akata prema stvari radi izvlačenja koristi iz nje.
Ovlašćenje raspolaganja može biti faktičko i pravno. Faktičko raspolaganje se sastoji u preduzimnju materijalnih akata kojima se utiče na supstanciju stvari (opravka, prepravka). Pravno raspolaganje može biti potpuno,koje se sastoji u prenosu prava svojine na drugoga ili odricanja od prava svojine, i delimično, koje se sastoji u preduzimanju pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu svojine ustanovljava neko uže pravo u korist drugih subjekata.
Pravo svojine je apsolutno u dva smisla. Ono je apsolutno u tom smislu što deluje erga omnes (prema svima). Takođe pravo svojine je apsolutno i u tom smislu što je u njemu skoncentrisana sva pravna vlast koja se može imati na jednoj stvari. Iako je pravo svojine apsolutno ono nije neograničeno, pa je tako zabranjena svaka zloupotreba vršenja prava svojine da bi se naškodilo drugom licu.
Nakon drugog svetskog rata u našoj zemlji je ustavom uvek bilo zajemčeno pravo svojine građana i građanskih pravnih lica na određenim stvarima i u odeđenom obimu, ali je društvena svojina predstavljala dominantni i osnovni oblik svojine. Ustavom Republike Srbije od 1990. i Ustavom SR Jugoslavije od 1992. uspostavljena je ravnopravnost između raznih oblika svojine i otpali su ranije važeći maksimumi za privatnu svojinu, a ostala samo ograničenja sadržine prava svojine , kao i ograničenja za strana fizička i pravna lica.
Ograničenja sadržine prava svojine mogu biti negativna (kada se vlasniku zabranjuje da nešto čini) i pozitivna (kada se vlasniku nameće obaveza preduzimanja određenih radnji). Ova ograničenja se mogu ustanoviti ili u korist susedne nepokretnosti (susedka prava), ili u korist neke šire društvene delatnosti, ili u opštem društvenom interesu...

Sadržaj:

1 Uvod 3
1.1 Pojam prava svojine 3
1.2 Načini sticanja prava svojine 4
1.3 Sticanje prava svojine na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom 4
1.4 Ugovorno sticanje prava svojine na nepokretnostima 5
2 Pronalazačko pravo 6
3 Sticanje od nevlasnika 8
3.1 Održaj 8
3.2 Priraštaj 9
3.3 Prerada 10
3.4 Odvajanje plodova 10
3.5 Okupacija 11
3.6 Nalaz izgubljene stvari 11
3.7 Ostali slučajevi 11
3.8 Prestanak prava svojine 12
3.9 Zaštita prava svojine 12
3.10 Reivindikaciona tužba 12
3.11 Publicijanska tužba 13
3.12 Tužba zbog smetanja odnosno uznemiravanja 13
4 Građansko-pravna zaštita u slučaju povrede prava intelektuale ( industrijske ) svojine 14
5 ZAKLJUČAK 15
6 LITERATURA 16