Lipidi (masti) su jedinjenja različitog sastava po pravilu nerastvorna u vodi, a rastvorna
u organskim rastvaračima. Biološki su veoma značajna jedinjenja. Oni su osnovna komponenta bioloških membrana i utiču na njihovu propustljivost, učestvuju u predaju nervih impulsa, stvaraju kontakte među ćelijama, čine energetske rezerve, štite organizam od mehaničkih povreda i formiraju termoizolacionu sloj. Zbog specifične hemijske strukture, lipidi se sastoje od nepolarnog i polarnog dela

Zajedno sa ugljenim hidratima i proteinima lipidi cine glavninu organske materije u
zivim celijama, odnosno organizmima. Lipidi predstavljaju jednu veliku heterogenu grupu biohemijskih supstanci, razlicite strukture, sastava i svojstava. Zajednicka karakteristika lipida jeste hidrofobnost, odnosno nerastvorljivost u vodi, a rastvorljivost razlicitog stepena u organskim rastvaracima, kao sto sue tar, aceton, alkohol, petroleum etar, hloroform, ugljen-tetrahlorid i benzol. Karakteristicna osobina ovih rastvaraca, kao i supstanci, koje se u njima rastvaraju, jeste visoki sadrzaj u njima hidrofobnih radikala i grupa (na primer prisustvo zasicenog ugljovodonicnog alkil-radikala u visim masnim kiselinama). Nasuprot njima ugljeni hidrati i proteini su hidrofilne supstance, jer se ili rastvaraju u vodi, ili poseduju osobinu vezivanja vode (keratin, celuloza).

1. Uvod…………………………1
2. Teorijski deo
2.1. Biološka uloga lipida ……………...3
2.2. Masti i ulja (neutralni, prosti lipidi) …….4
2.3. Varenje i metabolizam masti ………….10
2.4. Značaj masti u ishrani …………………11
2.5. Fizičke i hemijske osobine …………….12
3. Zaključak……………………….14
4. Literatura………………….15