Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Vinjak - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Hemija (/Forum-hemija)
+---- Tema: Vinjak (/Thread-vinjak)


Vinjak - Maja - 02-08-2012 05:07 PM

УВОД

Првобитна производња алкохолних пића почела је недестилисаним пићима – винима од грожђа, воћа, кобиљег млека и другим. Прастари подаци указују на коришћење дестилационих апарата који су првобитно употребљивани за дестилацију ароматичних биљака у циљу добијања парфема, мириса и уља за балсамовање. На ово указују цртежи у античком храму египатске престонице. Грчки филозофи и лекари: Аристотел, Хипокрит, Гален и други описивали су дестилацију још пре нове ере. У Кини су у VII веку, а у Индији у IX веку дестилисали ароматично биље и производили арак и рум.

Марко Поло 1297. године описује да су монголски номади у својим обитавалиштима северно од пустиње Гоби још у VIII веку познавали производњу алкохолног напитака добијеног врењем кобиљег млека у кожним мешинама (млечно вино кумис), а његовом дестилацијом добијала се млечна ракија каракумис. За владавине Џингис Кана помињу се ликери од два пута дестилисане ракије каракумис. У средњем веку у Француској и Италији цвета производња ракије од грожђа која се назива разним именима: лозова вода ватрена вода, вода живота и слично. Њу у почетку производе алхемичари и апотекари, јер се ова све до XV века третирала као лек, приписиване су јој разне натприродне моћи као подмлађивање, продужавање живота и сл. Овим се послом касније баве манастири и трговци. Разни ратови и епидемије заразних болести ишле су наруку производњи ракије. Њена потрошња се шири у народу. Она почиње да се користи и као средство плаћања.

„Из наше прошлости постоје писани подаци из V века да су стари Словени правили и пили опојно пиће медовину и да су са том навиком дошли на Балканско полуострво у VII веку где су затекли обичаје византијских староседелаца и своје обичаје допуњавали са њиховим“. Нема тачних података када је ракија почела код нас да се производи, али се зна да је Душанов Законик 1354. године својим параграфом 166 забрањивао злоупотребу алкохола, не наводећи о којој се врсти алкохолног пића ради, вину или ракији. За време владавине Турака производња ракије није престајала, то се види по томе што је за сваки казан за печење ракије прописивано плаћање таксе у висисни 12 аспри од 1389. до 1878 г.
У другој половини XVI века казани за дестилацију ракије су били врло примитивни и мале запремине. Касније им се запремина повећава, усавршава се начин загревања и хлађења. До повећаног развоја долази после првог, а наручито после другог светског рата. Усавршавају се машине за прераду грожђа и воћа, а особито апарати за дестилацију. У новије време они представљају сложена индустријска постројења која раде непрекидно прерађујући огромне количине комине и производећи велику количину дестилата у више фракција и квалитета, са малом потребом у радној снази и приступачном ценом.

С А Д Р Ж А Ј


1. УВОД 3
2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВИЊАКА 5
2.1. Појам вињака 5
2.1. Карактеристике вињака 5
3. ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕС ПРОИЗВОДЊЕ ВИЊАКА 8
3.1. Фактори утицаја у производњи вињака 8
3.2. Процес производње вињака 10
4. Закључак 15
Литература 16