+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Nastanak i razvoj Interneta (/Thread-nastanak-i-razvoj-interneta)
Nastanak i razvoj Interneta - cheda - 21-09-2009 10:26 AM
Internet je globalna računarska mreža. Pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.
Internet predstavlja mrežu više desetina miliona računara koji su međusobno povezani na različite načine. Svi ti računari, korišćenjem TCP/IP protokola međusobno komuniciraju. Na osnovu Internet adrese tačno znamo kom računaru je poruka upućena.
Internet svojim korisnicima nudi veliki broj usluga - servisa. Najčešće korišćeni servisi su: e- mail, World Wide Web (WWW), FTP, Newsgroups, Chat, servisi za pretraživanje.
Svaki korisnik na Internetu ima svoje jedinstveno korisničko ime (user name), korisničku adresu i lozinku (password).
Da bi se Internet mogao pouzdano koristiti, neophodno je sprovesti određene mere zaštite.
KLJUČNE REČI: PRISTUP INFORMACIJAMA, PROVAJDERI, IP ADRESA, INTERNET PROTOKOLI, SERVISI, MERE ZAŠTITE
NASTANAK INTERNETA
Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.
Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Network Control Protocol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:
„Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju.“
Naime, već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali, tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio „neverne tome“ da se NCP može isključiti po želji.
Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.
Godine 1989. mreža se internacionalizuje i dobija ime Internet. Internet je globalna, svetska, računarska mreža koja okuplja stotine miliona korisnika širom sveta koji međusobno komuniciraju. Za Internet se često kaže da je mreža svih mreža. Internet se koristi u svim sferama života, od hobija do poslovnih informacija.
INTERNET U SRBIJI
Internet u Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste godine počinju s radom prvi domaći komercijalni provajderi.
Trenutno u Srbiji preko 1.800.000 ljudi koristi Internet. Pristup Internetu je uglavnom iz kuće (63%) i radnog mesta (23%), dok pristup iz internet kafića čini zanemarljivih jedan odsto.
Većina računara u Srbiji još uvek se na Internet pozvezuje putem telefonske linije - tzv. "Dajl Ap" (Dial Up) pristup, putem kablovskog Interneta na svetsku mrežu se povezuje oko 60.000 korisnika, a preko ADSL-a oko 65.000 korisnika. Primena novih tehnologija i povećanje kapaciteta u sferama ADSLa i kablovskog Interneta, kao i sporadično snižavanje cena učinili su širokopojasnu (eng. broadband) vezu dostupnijom i traženijom, te je s toga primetan mesečni rast ADSL korisnika koji iznosi oko 20% mesečno, kao i rast korisnika kablovskog Interneta oko 15% mesečno. Bežični Internet je osrednje zastupljen. Broj korisnika koji se na Internet povezuju na ovaj način je par hiljada.
ZAKLJUČAK
Internet se razvija i raste veoma brzo. Ono sto je očigledno jeste da uzima preimućstvo nad ostalim masovnim medijima, kao sto su novine, TV, radio i telefoni. Internet postaje osnovni izvor informacija za sve veći broj ljudi, koji sve više zapostavljaju medije kao sto su novine ili televizija. Ipak, tradicionalni masovni mediji neće nestati, ali je sigurno da Internet menja gotovo sve što radimo, uključujući komunikacije, učenje, poslovanje, dobijanje raznih vrsta informacija, traženje posla, kupovinu, druženje tj. svaki aspekt socijalizacije čoveka danas.
Sajtovi kao što je myspace ili facebook daju svakom korisniku interneta mogućnost da napravi sopstvenu web stranicu i na taj način se uključi u globalnu mrežu na kojoj sa ostalim korisnicima učestvuje u “cyber druženju”, da sa njima razgovara, razmenjuje fotografije, video zapise itd. youtube.com je sajt na kom korisnici širom sveta postavljaju svoje snimke dostupne svim korisnicima, a wikipedia.org je najveća on-line enciklopedija na internetu. Pretraživači kao google.com ili yahoo.com i nekolicina drugih omogućuju pretraživanje kompletne mreže ukucavanjem pojma tj. reči koja se traži.
Mogućnosti i ponuda interneta su iz dana u dan sve veće, čime je internet postao svakodnevnica ogromnog broja ljudi različitih zanimanja, interesovanja, i kultura širom sveta.
10. LITERATURA
[1] Milošević, D. i Brković, M. „Računarstvo i informatika“, Tehnički fakultet Čačak 2003. 152-160
[2] Sretenović, S., Peković, P. i Ristanović, D. „Internet“, PC PRESS 1996. 17-43
[3] Stanković, N. „Internet priručnik“, Microcom Čačak 2002. 9-19
11. IZVORI
[1] google.com
[2] wikipedia.org
[/align]