Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Ако знамо да је 21. век проглашен за век знања, и да ћемо у трци до Европе – циља који смо поставили, брже стићи са бољим здравственим осигурањем, онда остаје само још једна дилема – Колико је наше здравство квалитетно, и који су параметри којима ћемо га ,,одмерити“?
У здравству у Републици Србији постоји друштвена и приватна пракса.
У перспективи се тежи да два сектора буду ,,изједначена“ те и доступна за све осигуранике.
Још увек је у развоју допунско здравствено осигурање (за уложен новац осигураник ће добити ван стандардне услуге).
Кад чујем реч квалитет помислим на: максимум здравствене заштите за уложен новац, квалитет здравствене заштите, доступност свакоме у довољној мери, ценити са посебним освртом на спречавање болести-превенције, достуност здравствене заштите појединцу, целодневна доступност здравствене заштите организована кроз редован рад, дежурства и хитну медицинску помоћ, просторна доступност (подразумева близину здравствених установа сваком појединцу)... слобода избора лекара у најближем дому здравља је услов за квалитетну здравствену заштиту пацијента, јер остварен добар међусобни однос лекар-пацијент резултира бољим очувањем здравља појединца.
Неизбежно је да се бавимо и проценом пруженог квалитета здравствене услуге у односу на финансијска средства пружена из фонда здравственог осигурања, што подразумева да осигураник добије максимум здравствене заштите за уложен новац.
Паре које су уложене у превентивну здравствену заштиту се вишеструко враћају кроз очување здравља целокупне популације, што подразумева и ангажовање здравствених радника на едукацију људи кроз:
1. ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ: организовање посебних предвавања или давање савета од стране здравствених радника у вези са заштитом, очувањем и унапређењем здравља, стицање знања и навика о здравом начину живота, откривању и сузбијању фактора ризика, здравствено васпитање се спроводи нарочито у вези са болестима зависности, ХИВ инфекцијом, раним откривању болести и исхраном и... систематским прегледима како најмлађих тако и радно способних становника
2. СИСТЕМАТСКИ И ОСТАЛИ ПРЕГЛЕДИ: деце, школске омладине, студената до краја прописаног школовања а најкасније до 26. год. живота, жена у вези са трудноћом и одраслих особа у складу са републичким програмом превенције и раног откривања болести од већег социјално/медицинског значаја и утврђеним стандардима.