Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz estetike.

Dok su se umetnici rane renesanse osećali sputani pravilima za koja su verovali da su univerzalno važeća, njihovi naslednici u vreme visoke renesanse manje su bili zainteresovani za racionalni red. Više su obraćali pažnju na vizuelni efekat. Oni su stvorili novu dramu da bi uticali na osećanja posmatrača, bez obzira na to jesu li ih klasični prethodnici sankcionisali ili ne. I stvarno, dela velikih majstora visoke renesanse postala su klasična, a autoritet im je ravan autoritetu najčuvenijih spomenika antike.
Početak preporoda, naročito u slikarstvu, povezuje se sa naturalističkim iskustvom Čimabiea i Đota. U „novom dobu“, od Mazača do Peruđina, dolazi do takmičenja umetnika sa verodostojnošću same prirode, o čemu istorijsko – kritički svedoči Vazari:
... „Veliko poboljšanje se vidi u svemu; javlja se više figura i bogatstvo ornamenata; crtež je temeljniji, prirodniji i životniji, a način crtanja ljupkiji, dok su boje lepše, tako da malo nedostaje da se stvari dovedu do savršenstva u podražavanju prirodnog.“ (Vazari, 1550. god.)
Značajno je da je sam Bruneleski postavio problem gledanja u dubinu po racionalnim i matematičkim normama. On je ovaj problem prvi put rešavao prilikom učešća na konkursu 1401. god. za izradu bronzanih vrata na Firentinskoj krstionici (kasnije je izrada poverena tradicionalnijem Gibertiju). Po Leonu Batisti Albertiju, jedna slika je kao prozor otvoren prema stvarnosti, gde se zahvaljujući „legitimnoj konstrukciji“, odnosno perspektivi, utvrđuje verodostojnost u odnosima predstavljenih stvari.
U renesansnim delima uglavnom se rukovodi preciznim, racionalnim šemama. Napuštaju se one krute i neprirodne u korist spontanijih stavova.
Ali nisu uvek geometrijske forme nametnute onim spoljnim formama. Često je šema meka, izvijena, i prati pokret prikazanih tela. U svakom slučaju, nije nikad nategnuta ili prekinuta, kao u drugim periodima istorije umetnosti. Pokreti figure su ponekad živi, ali nikad preterani.
Bila bi nam potrebna čitava enciklopedija da bi potpuni spektar Leonardovih dostignuća bio pravedno prikazan. Možemo se osvrnuti na neka od njegovih najpoznatijih dostignuća u kategoriji pronalazaštva, vojnog inženjerstva, nauke (koje sam obradio u odeljku sa biografijom), i u umetnosti.
Bitno je istaći da je Leonardo kao umetnik promenio pravac u umetnosti. Bio je pionir korišćenja uljanih boja, primene perspektive i upotrebe tehnika:
KJAROSKURO (chiaro- svetlo; oscuro- tama Ovo je tehnika zasnovana na stvaranju trodimenzionalnih efekata suprotstavljenih svetlih i tamnih tonova.

Sadržaj
Uvod
~Leonardo da Vinči- život i delo 6 strana
~Mona Liza 12.strana
~Tajna večera 16.strana
~Krštenje Hrista 19.strana
~Blagovesti 20.strana
~Bogorodica među stenama 22.strana
~Leonardovi portreti 25.strana
~Bogorodica sa karanfilom 26.strana
~Vitruvijev čovek 28.strana
~Sveti Jovan Krstitelj 30.strana
~Leonardove misli 32.strana
~Veliki kritičari o Da Vinčiju 33.strana
~Zaključak 34.strana
~Napomene 35.strana
~Literatura 38.strana