Zaduživanje je posledica većih investicija od postojećeg nivoa akumulacije u nacionalnoj privredi, ali ono može biti i posledica povećane tekuće potrošnje. Da krediti ne bi u budućem periodu predstavljali kamen oko vrata privredi, prilikom zaduživanja je neophodno poštovati princip racionalnosti. Ovaj princip nam govori o tome da se pri donošenju odduke o kreditnom zaduženju prevashodno mora utvrditi nivo efikasnosti investipija koja mora biti jednaka prosečnoj kamatnoj stopi na ta sredstva. To znači da ako se ino krediti neefikasno utroše (na povećanje potrošnje) i ne budu efektuirani u porastu proizvodnje pojaviće se problemi otplate dugova.

Različiti autori su konnipirali veći broj indikatora inostrane zaduženosti ali, sve te indikatore možemo podeliti na tri osnove trupe u zavisnosti od njihove namene. U tom pogledu indikatore zaduženosti neke zemlje delimo na indikatore stanja i indikatore toka zaduženosti kao i ostale indikatore koji ne spadaju u ove dve osnovne grupe.

UVOD 1
1 Dužnička kriza 3
1.1 Geneza svetske finansijske krize 5
1.2 Svetska finansijska i/ili ekonomska kriza: recesija, kriza ili depresija? 8
2 Modeli rešavanja dužničke krize 10
2.1 Svetska finansijska kriza u Srbiji 12
2.2 Zaduženost Srbije uzrokovana ekonomskom krizom 14
2.3 Zaduženost zemalja u okruženju 16
2.4 Stepen spoljne zaduženosti Srbije kao pokazatelj rizika od državnog bankrotstva 22
2.5 Krediti MMF-a i Svetske banke kao metod rešavanja dužničke krize 28
2.5.1 Srbija, MMF i Svetska banka - istorijat odnosa 30
ZAKLJUČAK 31
LITERATURA 36