Ekonomiju definišu kao nauku koja proučava ljudsko ponašanje u odnosu na ciljeve i oskudne resurse prilikom ostvarivanja tih ciljeva. Ekonomsku teoriju mnogi ekonomisti globalno dele na dva nivoa analize – makroekonomski i mikroekonomski. Mikroekonomija „posluje“ sa specifičnim ekonomskim jedinicama, kao što su indiviualna proizvodnja, firme domaćinstva, i koncentriše se na magnitude proizvodnje i cena specifičnog proizvoda, broja zaposlenih radnika u pojedinačnoj firmi, prihoda ili dohotka i izdataka firme ili domaćinstva. Makroekonomija „radi“ sa ekonomijom u celini, fokusira oscilacije veličine i posmatra ih kao da su jedna jedinica – dakle, izučava oscilacije različitih agregata, kao što su: ukupni autput, ukupni nivo zaposlenosti, ukupni dohodak, agregatnu potrošnju, opšti nivo cena itd. Makroekonomska analiza je ekonomska nauka koja se bavi proučavanjem ekonomije u celini, iz čega proizilazi da fokusira globalni nivo ekonomskih aktivnosti ( a ne pojedinosti koje se tiču individualnih izbora).

Makroekonomska analiza, u hronološkom aspektu, razvila se počev od 30-ih godina, doprinosom Kejnza i njegovih sledbenika, monetarista (Milton Fridman) tokom 60-ih i 70-ih godina, škole racionalnih očekivanja 70-ih i 80 ih godina. Makroekonomska analiza prati ekonomske aktivnosti na globalnom nivou, ona proučava prosperitet i recesije, fluktuacije društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, devizne kurseve, inflaciju, takođe i zaposlenost i nezaposlenost. Ekonomska teorija, odnosno, klasična teorija postojala je između druge polovine XVIII veka i prve polovine XIX veka i odgovarala je potrebama tadašnjeg liberalnog kapitalizma. Klasičari su tvrdili da blagostanje ukupnog društva, predstavlja zbir blagostanja individua tog društva. Međutim, sve do Džona Majnarda Kejnza (1833-1946) kao pretpostavka ekonomske analize uzimano je privatno preduzetništvo.

1. UVOD 3
1.2 Predmet svrha istrživanja 4
1.3 Metode istraživanja 5
2. DOPRINOS DŽONA MAJNARDA KEJNSA SVETSKOJ EKONOMIJI I EKONOMSKOJ TEORIJI 5
2.1 Kejnzijanska škola 7
2.2 Kejnzov doprinos teoriji makroekonomije 8
2.3 MMF i Svetska Banka 10
2.4 Antiglobalizam i Kejnz 11
3. KEJNSOVA MAKROEKONOMSKA ANALIZA 12
3.1 Osnovne odrednice Kejnzove ekonomije 12
3.2 Kejnzijanski model 15
3.3 Određivanje ukupne proizvodnje 17
4. KEJNSOVA ANALIZA ZAPOSLENOSTI 18
3.4 Kejnzov pogled na investicije 23
3.5 Inflacija 24
3.6 Kejnsova kritika Sejovog zakona 26
4. KEJNSOVA EKONOMIJA I VELIKA SVETSKA EKONOMSKA KRIZA (1929-1933) 26
IV.1 Kolaps investicione potrošnje 26
IV.2 Uloga države 28
ZAKLJUČAK 31
LITERATURA 33