Globalizacija je umnožila prekogranične veze i učestalost povezivanja u ekonomiji, politici i kulturi. Bilo je neizbežno da i kriminalna udruženja slede taj put. U isto vreme, kriminalci su se pokazali vešti u korišćenju slabosti regulative. Nacionalizam, strahovi od gubitka suvereniteta i odsustvo jasnih međunarodnih pravila i mehanizama za njihovu primenu doveli su nas u situaciju u kojoj prestupnici kosmopolite veoma lako izbegavaju mreže lokalnih kontrolora. Mnoge vlade su oglasile da strepe zbog opasnosti koje sa sobom nosi globalni „organizovani kriminal“.

Mnogi u SAD-u i Evropskoj uniji smatraju da je takav kriminal ozbiljna pretnja bezbednosti na nivou pojedinih država i na nivou međunarodne zajednice. Sa raznih strana sveta dolaze pozivi da se učini nešto na rešavanju problema. Objavljivanje „rata“ transnacionalnom kriminalu donosi ideje o militarizaciji organa gonjenja. Osim toga, upućeni su pozivi obave štajnim službama da preuzmu aktivnu ulogu u borbi protiv kriminala i naporima za uspostavljanje kontrole. Ovi drastični koraci vode u smeru stvaranja opasnosti za demokratske države koje takve mere primenjuju (kako za stare demokratije tako, i još više, za one koje su u tranziciji). Pošto se o tim merama dosta razmišlja i pošto se one dosta primenjuju, moglo bi se pomisliti da postoje ažurni podaci koji su potrebni da bi se donele odluke i da je postignut odgovarajući nivo razumevanja problema. Nažalost, čak se i letimičnim pregledom štampe, drugih izveštaja i javnih izjava zvaničnika može zaključiti da priroda i uzroci ovog problema nisu dovoljno proučeni.

UVOD 3
1 Ekonomska globalizacija i transnacionalizacija 4
1.1 Transnacionalni organizovani kriminal 9
1.2 Ciljevi transnacionalnih prestupnika i kriminal preduzeća 15
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19