Ekološki pokret nastaje kao odgovor civilnog društva na rastuću ekološku krizu kao nusposledicu imperativa ekonomskog rasta u savremenom društvu. Godina 1962., kada je objavljena knjiga Rejčel Karson (Rachel Carson) Tiho proleće (Silent Spring) , uzima se za prekretnicu u jasnijem profilisanju zabrinutosti za životnu sredinu. Ova knjiga je skrenula pažnju javnosti na ekološke probleme u Americi, pre svega na one koje su prouzrokovale velike hemijske kompanije. Jačanje ekološke svesti se odrazilo i na proekološku praksu, te od sredine 1960-ih godina ekološke inicijative postaju sve češće. I u naredne dve decenije, američki ekološki pokret nastavlja da raste i jača – kako po broju članova, organizacija i udruženja koja ga sačinjavaju, tako i po uticaju koji počinje da ima na državnu politiku, obrazovni sistem i ukupno delovanje civilnog društva. U približno istom vremenskom razdoblju, slični procesi počinju da se javljaju i u Zapadnoj i Severnoj Evropi gde se, inspirisane Tihim prolećem i drugim spisima, kao i sve jasnijim uviđanjem negativnih posledice industrijalizacije po životnu sredinu, započinju mnoge aktivnosti usmerene na zaštitu životne sredine.

UVOD 3
1 Istorijski pregled i razvoj ekološkog pokreta 4
1.1 Ekološki pokret u SAD 8
1.2 Ekološki pokret u Evropi 9
2 Ka ideologiji „zelenih“ 11
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 15