У свом научном раду Експерименти у хибридизацији биљака ("Versuche uber Pflanzenhybriden") објављеном 1866. Грегор Мендел је открио порекло појединих особина у новонасталим биљкама грашка и показао како се ове новонастале особине могу унапред математички израчунати. Иако процес наслеђивања не прати у сваком случају начине наследства које је предочио Мендел, његов рад је имао знајачну улогу у развоју употребе статистике у генетици. Од тог времена, објављивања Менделовог рада, откривен је већи број веома комплексних процеса наслеђивања.

Генетика (грчки γεννώ - гено, значи дати род, родити) као дисциплина биологије је наука која проучава наслеђивање и варијације код живих организама. За прву употребу термина сматра се она у писму које је енглески научник Вилијам Бејтсон послао Адаму Седвику 18. априла 1905., у којем је описао науку која за циљ има проучавање процеса наслеђивања и варијације између организама.
Чињеница да живи организми наслеђују особине својих родитеља коришћена је још од праисторијског доба за унапређење усева и животиња кроз селективно одгајање. У модерним експериментима, генетичари свакодневно проналазе нове начине за изучавање функције гена, као што је анализа генетичких интеракција. У самом организму, генетичке информације се налазе у хромозомима, који су представљени хемијским структурама као што је ДНК молекул.

Увод 3
1 Хромозоми човека 5
2 Детерминација хромозома (пола) 8
2.1 Инaктивaциja X-хрoмoсoмa. 9
2.2 Пoнaшaњe X- и Y-хрoмoсoмa у мejoзи 10
3 Нaслeђe вeзaнo зa Х-хрoмoзoм 11
4 Дистрофија мишића 13
5 Далтонизам 14
6 Тарнеров и Клинефелтеров синдром 15
Закључак 16
Литература 17