„Organizacija postoji samo zbog jedne stvari: da pomogne ljudima da postignu cilj, kojeg sami ne bi postigli“ (R. Waterman).
Prema M. Kamužiću i F. Bučaru razlikuju se tri smisla reči „organizacija“.
Prvo, organizacija kao subjekat, nosilac neke radnje, nekih ciljeva, sa određenom strukturom i dinamikom. Ovde možemo citirati i R. Likerta koji je rekao: „Radna organizacija je racionalna i svesna formacija koja ima jasno određenu strukturu tog cilja. Ona je stvorena na temelju podele rada i racionalnog modela udruživanja parcijalnih aktivnosti uz što racionalnije korišćenje materijalnih, ekonomskih i ljudskih resursa za što efikasnije postizanje formalno postavljenog cilja“.
Drugo, organizacija kao struktura, odnosno skup ljudi i tehničkih sredstava sa određenim međusobnim odnosima. Po autoru L. Bleju, organizaciju možemo definisati „kao mrežu socijalnih odnosa između individua i grupa koje čine statusnu strukturu, a ova zajedno sa standardima ljudskog ponašanja predstavlja suštinu socijalne organizacije na koju utiču mnogi faktori“.

UVOD 1
1. NOVI PRINCIPI ORGANIZACIJE KAO INTEGRATIVNE STRUKTURE 2
1.1 Karakteristike savremenih organizacionih struktura 3
1.2 Preduzeća u današnjem svetu 5
2. MODELI INTEGRATIVNE ORGANIZACIJE 6
2.1 Deskriptivni reinžinjering modela integrisanih organizacija 9
2.2 Model inovativne organizacije 9
2.3 Model virtuelne organizacije 9
3. INTEGRALNA TIPOLOGIJA ČINILACA UTICAJA 10
4. ETIKA KAO INTEGRATIVNA SNAGA 10
5. KLIMA DEZINTEGRISANOSTI 11
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA 12
Literatura 13