Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


...

O izvorima za rekonstrukciju Sokratovog učenja

Kao ni Pitagora, Buda i Isus, ni Sokrat nije iza sebe ostavio pisane tragove svog rada. Hronološki, prvi izvori koji pominju Sokrata su Atičke komedije Sokratovog vremena, koje su pisali Eupolid, Teleklid, Kalija Kratin, Amipsija i Aristofan.

Sokrat nije ostavio nikakve spise; podaci o vojnoj službi se mogu naći u Tukididovoj' Istoriji Peloponeskog rata. Bio je izvrgnut satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci nastaloj kad je Sokrat bio u srednjim četrdesetim godinama. Sokrat se pojavljivao u drugim Aristofanovim predstavama poput Ptica jer se smatralo da je bio filodoranin, a takođe i u predstavama Kalija, Eupolisa i Teleklaidesa, i u svim ovim predstavama Sokrat i Sofisti su kritikovani zbog "moralnih opasnosti prisutnih u savremenoj misli i literaturi". Ipak, glavni istorijski izvor o Sokratu su spisi dvojice njegovih učenika, Ksenofonta, i Platona. Drugi važan izvor su razna pozivanja na njega u Aristotelovim spisima.

Aristofan je bio angažovan pisac, neposredan i oštar u svojoj kritici. Okrenut je savremenim događajima i zbivanjima, i poznatim ličnostima. NJegove komedije su društveno-politički tendenciozne. On izlaže podsmehu i poruzi društvene izopačenosti: demagogiju koja svojim obećanjima obmanjuje narod, nesavesnost sudija, neznanje kod većanja, lakoumnost, nepostojanost, denuncijanstvo, šovinizam. Rat, demagogiju, sofistiku i Euripida kao književno-psihološkog izdanka sofistike smatrao je krivcima za teško stanje u kome se država nalazila.

Dela Aristofana prožeta su tradicionalizmom. On kritikuje reformatore i one koji se zalažu za novine naročito u obrazovanju i vaspitanju. U komediji Oblaci dao je karikaturalni prikaz Sokrata kao sofiste po kojem je moguće svaku istinu izvrnuti i iz svake situacije izići kao pobednik, čak i kada po svim merilima nismo u pravu.

Platon je antički grčki filozof iz Atene koji se smatra jednim od najuticajnih ličnosti u historiji zapadne civilizacije. Bio je učenik Sokrata (o kome predstavlja najvažniji izvor podataka), te je osnovao Akademiju - prvu instituciju takve vrste - u kojoj se školovao Aristotel. NJegovo najpoznatije djelo je Država, u kojoj iznosi utopijsku sliku idealnog društva kojim bi trebali upravljati filozofi. U 20. veku će neki te ideje nazvati pretečom totalitarizma....

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 O izvorima za rekonstrukciju Sokratovog učenja 4
1.2 Sokratov život, ličnost i karakter 5
1.3 Sokratova dijalektika i njeni postupci 6
1.4 Značaj Sokratove dijalektike za naučno osnivanje etike 7
1.5 Formalni principi Sokratove etike 8
1.5.1 Vrlina je znanje 8
1.5.2 Niko ne greši namerno 8
1.5.3 Veština merenja 9
1.6 Materijalni principi Sokratove etike 9
1.6.1 Saznanje dobra 9
1.6.2 Samousavršavanje 10
1.6.3 Blaženstvo 10
1.7 Politička ili socijalna etika Sokratova 11
1.8 Sokrat pred Atinskim sudom, u tamnici i pred smrću 11
1.9 Sokrat - Konfučije - Isus 12
1.10 Odbrana Sokratova 13
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18