Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz informatike.

Već smo se svi susreli sa pojmovima računar, mikroprocesor, program, komunikacije i informatika. Mnogi od nas igrali su na računaru igre poput Pac-mana, svemirskih osvajača i šaha. Pri tome je jedno bilo važno da je igra bila interesantna i da se možete uz nju dobro zabaviti.

Računari nisu, međutim, dečije igračke, iako se ponekad za to koriste. Računari u svakodnevnom životu imaju sasvim drugu namenu. Oni se upotrebljavaju u procesima: računanja, obrade teksta, izrade složenih crteža, obrazovanja itd; praktično u svim oblastima života i rada. Osnovna namena računara je pomoć u realizaciji postupaka koji od čoveka zahtevaju dosta vremena, podataka i rada da bi došao do rešenja nekog problema.

Računari, zahvaljujući svojim karakteristikama – brzini i tačnosti – te probleme rešavaju brže i efikasnije. Pri tome je uloga čoveka ipak nezamenjiva, jer je on taj koji priprema zadatak što ga računar treba obaviti, podatke na osnovu kojih će se rešavati problem, te se koristiti rezultatima rešenja za svoje potrebe.

Sad zamislimo moderan svet bez računara. Normalno je da će poslodavac sve svoje dokumente slagati na policu u vidu knjiga, a kad mu neki dokument opet zatreba, on će preturati po knjigama dok ne nađe podatke potrebne za neki određeni posao. Iz ovoga vidimo da za takav posao treba vremena, iako je postupak za traženje svakog dokumenta potpuno isti. U ovakvim slučajevima računari mogu pomoći utoliko što će postupak obrade podataka obaviti nekoliko puta brže od čoveka koji bi to sortiranje trebalo da uradi. Informatička pismenost u savremenom svetu predstavlja istu onu važnost koju je imala opšta pismenost u prošlosti. Osim što je uvedena kao predmet proučavanja u praktično sve nivoe formalnog obrazovanja, informatička delatnost izaziva opštu pažnju, zanimanje i popularnost znatno izvan okvira stručne primene. Sve više preovladava spoznaja da će informatička nepismenost biti velika životna smetnja pojedincu i nezaobilazna prepreka društevnom razvoju.

Orginalni engleski naziv za računar je computer, sto dolazi od engleske reči i znači računati, izračunavati. Često se kod nas koristi naziv kompjuter, no u ovoj temi će se koristiti naziv računar u istom onom smislu u kome se u engleskom govornom području koristi naziv Computer.

Razvoj računara

Kroz razvoj ljudskog društva problem obrade različitih podataka je stalno prisutan. U početku ljudski mozak je jedino sredstvo koje može da procesira podatke. Međutim, porastom broja podataka, čovek traži pomoćna sredstva koja će mu omogućiti što lakšu obradu. Već tada postaje jasno da ljudski mozak poseduje razna ograničenja. Prvo, brzina kojom ljudski "računar" vrši obradu podataka postaje ograničena. Tipične elementarne operacije uzimaju vrijeme od nekoliko sekundi, pa i minuta. Složeniji problemi, koji zahtevaju niz ovakvih elementarnih operacija, zahtevaju sve više vremena, pa se poneki uopšte ne mogu ni rešiti na ovaj način. Drugi problem koji se javlja pri ljudskom procesiranju podataka je njegova sklonost greškama, naročito u slučajevima velikog broja podataka. Tu se pojavljuje i problem zaboravljanja.

Čežnja za računarskim mašinama, za pomagačima koji bi mogli osloboditi mozak predhodnih problema i ograničenja, veoma je stara. Stari Grci i Egipćani služili su se vrlo nepreglednim načinom pisanja brojeva. Tom načinu bila su prilagođena i njihova računska "pomagala" uz čiju su se pomoć uzdali; bogati trgovci imali su jednog ili više robova koji su pomoću svojih prstiju prikazivali stanje pojedinih faza računanja i tako su pomagali pravilnom odvijanju računskog procesa. Manje imućni trgovci morali su se zadovoljiti s kamenčićima koje su razmeštali po naročitoj ploči za računanje. Ovaj način računanja doveo je do pojave prvog računskog pomagala koji se naziva ABAKUS. Kulturno-istorijski promatran, ovaj izum predstavlja vrhunsko dostgnuće tog vremena. Tokom vremena ovaj izum je doživio dosta izmena, a ovde su iznešene osnovne karakteristike njegovih poslednjih verzija.

Računar "Abakus"

Računar Abakus potiče iz Rima. To je mala sprava za računanje, korištena u posljednjih 2000 godina, a koristi se i danas u nekim delovima Kine, Japana, zemljama bivšeg Saveza sovjetskih socijalističkih republika i Indije. Abakus se sastoji od rama koji je pregradom podeljen u dva dela (nazovimo ih deo A i deo B). Kroz ram su razapete žice na kojima su nanizane kuglice (pločice), tako da se na svakoj vertikalno razapetoj žici nalazi pet kuglica, od kojih se jedna nalazi u delu A, a četiri u delu B.

Kuglica u delu A može se nalaziti u gornjem ili donjem položaju. Ako se nalazi u donjem položaju ima vrednost nule, a u gornjem vrednost petice. Svaka od četiri kuglice u delu B, ako se nalazi u donjem položaju ima vrednost nule, a ako se nalazi u gornjem položaju vrednost jedinice. Očigledno je da se registrovanje svih deset cifara dekadnog brojnog sistema može izvršiti koristeći kuglice iz dela B i kuglicu iz dela A, tako što će svaka cifra biti prikazana zbirom usvojenih vrednosti pojedinih pozicija kuglica. Inače, abakusi mogu imati različit broj vertikalnih žica, a najčešći su oni sa osam vertikalnih žica što znači da se na takvom abakusu mogu registrovati brojevi od 0 do 99999999.