Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz raznih oblasti.

Ljudi komuniciraju na mnogo načina, i usmeno i pismeno. Metodi usmene komunikacije uključuju pričanje jedni sa drugima licem u lice ili putem telefona. Metodi pisane komunikacije uključuju pisma, emailove, faksove i izveštaje.

Svi napred navedeni metodi komunikacije, imaju nešto zajedničko. To su pošiljalac, poruka i primalac. Pošiljalac bira metod slanja poruke koju će primalac razumeti i raditi po njoj. Ovo uključuje izbor adekvatnog medija za prenos poruke kao što je glas/govor, pismo, email ili faks.

Pošiljalac je pojedinac koji šalje/isporučuje informaciju.
Primalac – osoba koja prima informaciju

Javnost postoji kad god grupa ljudi, vodjena specifičnim interesima, ima mišljenje o svojim oblastima intereosvanja ili odredjenim interesnim pitanjima. Pojedinici su najčešće članovi različitih grupa javnosti što može dovesti do toga da se njihove usloge preklapaju i da se pojavi sukob interesa. Na primer, pojedinac kao prodavac i kao kupac proizvoda kompanije u kojoj radi.

Odnosi s javnošću moraju pratiti dve vrste javnosti i to:
1. Internu
2. Eksternu


KOMUNIKACIJSKI PROCESI

Mi komuniciramo kada šaljemo poruku ili primamo poruku od nekoga. Čini se jednostavnim procesom, ali je u praksi suptilan i složen proces gde postoji veliki prostor za pogrešno tumačenje.

Komunikacijski proces zahteva uključivanje najmanje dvoje ljudi; pošiljaoca i primaoca.
• Pošiljalac inicira komunikaciju kada pokušava preneti ideje, informacije, činjenice ili osećaje primaocu (tj. osobi kojoj šalje poruku).
• Pošiljalac kodira ideju koju želi pretvoriti u poruku koristeći se simbolima kao što su reči, dela ili izrazi. Važno je kako pošiljalac odluči da kodira poruku: to može uticati na način na koji će primalac shvatiti poruku.
• Poruka se šalje kroz jedan ili nekoliko kanala, npr. sastankom, pismom, telefonskim pozivom ili e-mailom.
• Primalac dekodira simbole koje su u poruci i pokušava da rekonstruiše pošiljaočeve prvobitne zamisli.
• Kodiranje i dekodiranje je potencijalni izvor greške u komunikaciji jer primalac i pošiljalac mogu imati različito znanje, obrazovanje, iskustvo ili interese.
• Završna faza je kada primalac odgovori na poruku dajući povratne informacije pošiljaocu. Ovo pretvara jednostranu komunikaciju u dvostranu. Pošiljalac, bez povratne informacije, ne može znati da li je poruka primljena i protumačena na odgovarajući način,

Protok informacija između strana je kontinuiran i recipročan; svako odgovara dajući povratne informacije onom drugom. Komunikacija je potpuna samo onda kada primalac primi i razumije poruku na željeni način.

Efektivni komunikatori shvataju dvostrane aspekte komunikacije i proveravaju dokaze povratne informacije. Oni se ne oslanjaju na jednostrane metode, već se osiguraju da primalac ima mogućnost i ohrabrenje da odgovori. Bez nekog odgovora (npr. klimanja glavom, pitanja koje u sebi sadrži odgovor, pisma ili e-maila o primitku) pošiljalac ne zna da li je uspešno komunicirao. Ovo znači da je komunikacija moguća samo ako postoji razmena informacija sa povratnim informacijama kroz interakciju, tj. ako postoji dijalog.

INTERNA KOMUNIKACIJA

Interkulturalna komunikacija se može definisati kao komunikacija koja se javlja unutar ili između društvenih zajednica koje imaju neke od sledećih karakteristika:

- Različite društvene zajednice mogu da uspostave regularnu međunarodnu saradnju
- Ljudi čine skup više domaćih podkultura
- Ljudi čine skup više nacionalnih kultura
- Geografski, društvena zajednica je locirana na području gde dominira jedna kultura
- Između društvenih zajednica postoje uslovi za internu ili eksternu interkulturnu komunikaciju.

Interna interkulturalna komunikacija sadrži sledeće elemente:
- Transakcije među članovima društvene zajednice
- Transakcije članova društvene zajednice sa predstavnicima tržišne javnosti
- Učestvovanje u komunikacijama
- Komuniciranje sa javnošću itd.