Maturski, seminarski, diplomski i master radovi iz srpskog jezka i gramatike.

Ljudi se u svakodnevnom životu mogu sporazumevati na više načina. Može se nekom saopštiti nešto:
- pokretom ruke,
- pokretom glave,
- izrazom lica itd.
Ali najvažnije sredstvo sporazumevanja jeste jezik. Po čemu ćete najlakše raspoznati stranca – na primer, Francuza, Rusa, Nemca? Narodi se najlakše raspoznaju po jeziku. Na svetu ima mnogo naroda pa i mnogo jezika. Srpski jezik je jedan od slovenskih jezika iz porodice indoevropskih jezika. Prvi pisani spomenici u srpskoj redakciji staroslovenskog jezika potiču iz XI i XII veka. Srpski jezik je standardni jezik u službenoj upotrebi u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a u upotrebi je i u drugim zemljama gde žive Srbi, među ostalima i u Hrvatskoj. Po gramatici i po rečničkom fondu srpskom jeziku su veoma slični hrvatski jezik i tzv. „bošnjački jezik“, tako da se govornici ovih jezika mogu bez problema sporazumevati. U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči. Od tih deset pet je promenljivih, a pet nepromenljivih.
Promenljive vrste reči su:
- imenice,
- zamenice,
- pridevi,
- brojevi,
- glagoli.
Nepromenljive vrste reči su:
- prilozi,
- predlozi,
- veznici,
- uzvici i
- rečce.
Predmet ovog rada biće imenice u srpskom jeziku. U nastavku rada govoriće se o samom:
- pojmu imenica,
- vrstama imenica u srpskom jeziku,
- rodu imenica,
- broju imenica, kao i
- pravopisu imenica.

Imenice

Reči kojima označavamo imena predmeta, bića, pojava i dr., te reči nazivaju se imenice.
Imenice su reči koje znače ime nečemu. Njima kazujemo imena:
- bića (Mile, Goran, mrkov, govedo itd.),
- predmeta (pritka, klupa, sto itd.),
- pojava (šum, odjek itd.), itd.
Imenice su samostalne reči a to znači da se mogu samostalno upotrebiti i da se druge reči mogu naslanjati na njih.

Na primer, Osvanuo je prvi vreli dan.
Imenice se menjaju po:
- rodu,
- broju i
- padežu.
Ta promena se zove deklinacija.

Vrste imenica po značenju

Miljacka protiče kroz Sarajevo.
Učenik sedi u klupi.
Ispod drveta leži opalo lišće.
Sneg je pokrio zemlju.

U uvodnim rečenicama naročito je istaknuto više reči: Sarajevo, Miljacka, lišće itd. Kojoj vrsti pripadaju te reči? Naravno reč je o imenicama jer smo njima kazali ime nečemu.
Vlastitim imenicama kazujemo posebna imena predmeta i bića. Prema tome, u gornjim rečenicama vlastite imenice su: Miljacka i Sarajevo jer su to posebna imena jedne reke i jednog grada.
Evo još nekoliko vlastitih imenica:
- imena lica: Fatima, Janko, Vukadin, Dinko itd.;
- geografska imena: Mostar, Drina, Jugoslavija itd:;
- imena naroda: Hrvati, Srbi, Rusi itd.;
- imena ustanova, preduzeća i ulica: Osmogodišnja škola, Crvena zastava, Gundulićeva ulica itd.;
- imena knjiga i listova: Hajduk Stanko, Guliverova putovanja, Borba, Pionirske novine itd.
U rečenici Učenik sedi u klupi, imamo upotrebljene dve imenice:
- učenik i
- klupa.
Ove imenice zovu se zajedničke imenice. Imenica učenik je zajedničko, opšte ime za svako dete koje ide u školu.
Klupa je zajedničko ime za predmete koji služe za sedenje.
Zajedničkim imenicama dakle, kazujemo zajednička, opšta imena bića i predmeta istih ili sličnih osobina.
Evo još nekoliko zajedničkih imenica:
- tabla,
- prozor,
- čovek,
- čaša itd.
Osim vlastitih i zajedničkih imenica u srpskom jeziku postoje i:
- zbirne i
- gradivne imenice.
U rečenici Ispod drveta leži opalo lišće imamo upotrebljenu i imenicu lišće. Kad kažemo lišće, ne mislimo na jedan list, niti na više listova posebno već na listove u skupu, zbiru, pa je zato i upotrebljen oblik lišće. Za ovu i druge ovakve imenice kažemo da su zbirne imenice.
Imenice koje označavaju skup (zbir) istovrsnih predmeta ili bića – zovu se zbirne imenice. Evo još nekoliko zbirnih imenica: