Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


POJAM KULTURE

Kultura se shvata kao podsistem društvenog života. Kultura bi se mogla okarakterisati kao pravi ljudski dom, jer odvaja ljude od samog životinjskog sveta kojem su i oni u početku pripadali, a iz njega su se izdvojili na taj način što su stvorili kulturu u smislu da organizovano deluju prema spoljnom svetu, da uredjuju medjusobne odnose kako to njima odgovara, i da u potpunosti organizuju svoj život na takav način da oni postanu gospodari kompletnog životinjskog sveta i velikog dela planete. Pored toga što bi se kultura mogla opisati gore navedenim rečima ona takodje pored tih svojih odlika predstavlja i kolevku nastajanja pojedinca, i njegovog formiranja u kompletno ljudsko biće. Sam termin kultura potiče od latinske reči Cultus – obradjivanje, gajenje, negovanje. Sama definicija kulture koja bi bila opšte prihvćena ne postoji. Razlozi ovome su veoma veliki i kreću se od složenosti i više značnosti same pojave, do različitosti pristupa samome problemu i nemogućnosti da se pojava sagleda u potpunosti. Tako možemo uvideti da su Kreber i Kalhon utvrdili da postoji više od 160 raznih definicija kulture, kojima su prepoznali više od 257 različitih elemenata. Iz toga razloga se u velikom broju pribegava odredjenim klasifikacijama i tipologizacijama koje bliže odredjuju suštinu kulture i one bi se mogle podvesti pod dve najznačajnije vrste: jedna polazi od globalnog pristupa kulturi, a druga od osnovnog sadržaja kulture. Prema prvoj tipologiji se označava da postoje:
Filozofsko antropološki pristup – u kome se kultura vezuje za čoveka koga odredjuje.
Socilošli pristup u kojem se kultura razlikuje od društva.
Psihološki pristup u kojem se kultura odredjuje prema pojedincu i njegovoj motivaciji.
Prema drugoj tipologiji koju smo pomenuli, smatra se da se definicije kultura mogu podeliti na:
Pozitivističke- koje opisno i činjenički iznose sadržaj kulture
Metafizičke- koje kulturu shvataju kao entitet koji obitava sam za sebe.
Normativističke- gde se pomoću pravila odredjuje kultura
Kulturalističke – koje kulturu vide i tumače kao zatvoren sistem.
Naturalističke – koje kulturu vezuje za ljudsku prirodu i iz nje je izvode.
U svim odredjenim kulturama može se uvideti da se uvek pravi razlika izmedju onoga što je stvorila priroda i onoga što je stvorio sam čovek. S obzirom da se manje više u svim definicijama kultura definiše veoma širokim kontekstom, može se steći utisak i odredjeno shvatanje da se definicija kulture nalazi u jednom začaranom krugu koji i nije jednostavno objasniti. Da bi se lakše odredila kultura, pribegava se vezivanju kulture za njoj najsrodniji pojam, a to je civilizacija. O samom odnosu kulture i civilizacije mogu se prepoznati tri naj osnovnija stanovišta koja dominiraju...

SADRŽAJ:

1. Uvod………..……………………………………………………….....…………str 3
2. Pojam kulture…..……………………………………………………………..str 4
3. Tipovi kulture…..……………………………………………………………..str 7
4. Elitna kultura……...…………………………………………………………..str 9
5. Masovna kultura…..………………………………………….……………..str 9
6. Subkulture……………...……………………………………............…..str 10
7. Tvorevine kulture……………………………………………….............str 11
8. Zaključak…………………………………………..…....................……str12
9. Literatura………………………………….……………...…………………..…str 13