Namera ovog teksta nije da ulepša, niti da uveća ili smanji zlo koje se obilato proizvodi u svetu, već da se iznese istinu koja se već godinama skriva i zataškava. Ko se plaši istine, još ima vremena da prekine čitanje ovog uznemiravajuceg teksta. Ali onaj ko se ne plaši istine, njemu će se otvoriti naročite oči i možda će doneti sam za sebe jednu veliku odluku sa kojom će spasiti ne samo svoju kozu, već i svoju dušu. Ovom prilikom, nije mi namera da delim ljude na ove koji jedu ovu hranu ili one koji jedu onu hranu. Svako od nas ljudi raspolaže svojom glavom i vlastitom slobodnom voljom. Nadam se da svako od nas ima vlast da sam u svom životu donosi valjane odluke i sprovodi ih prema svojoj svesti i savesti.

Molio bih vas da pažljivo analizirate činjenice, a onda neka svako za sebe donese
odluku. Nekada davno, persijski car Darije odlučio je da načini jedan eksperiment koji bi ilustrovao ukorenjenost ljudskih običaja i tradicija. On je pozvao najpre grupu Grka na svoj dvor. Pitao ih je: "Evo, daću vam šta god hoćete, ako pojedete vaše roditelje kad umru?" Grci su se zgrozili. Naravno, nije postojala cena za koju bi uradili nešto tako gnusno. Darije je zatim pozvao jedan indijski narod iz plemena Halatije. Oni su imali običaj, da kada njihovi roditelji umru njihova tela bez ostatka pojedu. Darije je njima dao malo drugaciju ponudu: "Od mene ćete danas dobiti šta got vam srce zaželi, ako vaše roditelje kada umru spalite ili zakopate." Ljudi iz plemena Halatije su se zgranuli i razbežali. Ni za njih nije bilo cene da barem za jotu odstupe od svog kodeksa ponašanja. Jer nije lako, ako je uopšte moguće, kazivati istinu i valjano je razumeti sa one druge obale. Zato bih zamolio čitaoce ovog teksta da ne glasaju za i protiv, i da se ne delimo u dva tabora. Običaji, religija i kultura su toliko ukorenjeni u nama da nimalo nije lako
svojom snagom stvoriti distancu sa samim sobom i osloboditi se senki svog plemena u korist univerzalnih principa.

Ali Herodotovoj priči i Darijevom eksperimentu time nije učinjen kraj. Nije slučajno
Herodot zapisao ovaj neobični eksperiment. Jer se ova slika danas, u našem modernom i naprednom svetu, ostvaruje upravo u svojoj najodvratnijoj formi. Ljudi su prisilili stoku da se hrani uginulim životinjama. A onda mi jedemo ta ista goveda, te lešinare. Goveda su postala fabrike za preradu crkotina i leševa. Tako smo dobili meso koje samo izgleda kao meso, ali nije meso. To meso je mešavina truleži iz svakojakih lešina i crkotina, antibiotika, hormona, otrova, virusa, bakterija, priona, dioksina. Ako danas životinje hranimo crkotinama od raznoraznih bolesnih i uginulih životinja, jasno je da i mi jedemo te iste poluraspadnute leševe. Mi danas jedemo crkotine, i njihovu krv i njihovo salo, i sve gadosti koje su posledica prirodnog procesa raspadanja.