U arsenalu savremene medicine i preventivnog delovanja, fitoterapiju (lečenje biljkama) treba ceniti prema njenim stvarnim vrednostima. Tradicija i delatnost fitoterapije potvrđuju činjenicu da u prirodi ne postoji nijedna biljka koja nema lekovita svojstva za određenu bolest.

Terapeutska vrednost lekovitih biljaka zasniva se na vezi koja postoji između hemijske strukture aktivnih supstanci biljaka i njihovog farmakološko-dinamičnog delovanja na organizam. Složenost hemijskog sastava biljaka koje imaju od 2-3 pa i do 30-40 identifikovanih elemenata kod pojedinih vrsta, objašnjava terapeutsko delovanje jedne iste biljke kod različitih bolesti. Efikasnost prirodnih sredstava, kada je u pitanju preventiva i samo lečenje, kao u ostalom i u alopatskoj (zvaničnoj) medicini, zavisi od kompletne i dobre dijagnoze.

Mada izgleda jednostavna i svima razumljiva, fitoterapija je određena pojedinim principima i ograničenjima. Treba je dobro upoznati i razumeti, kako ne bi dospeli u krajnost da je pretvorimo u lek sa “čudotvornim dejstvom” - lek koji leči svaku bolest. Fitoterapiju moramo primenjivati stručno i uz lekarsku asistenciju, da bi se očuvala njena vrednost i izbegle kompromitujuće situacije.

Upotrebu prirodnih lekova ne treba predstavljati kao zasebnu, izolovanu metodu koja se primenjuje nezavisno od drugih terapijskih sredstava.