Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz istorije.


U zapadnom delu Srbije, u Podrinju, uzdižu se iz ravnice i nemo iznad reke Drine stražare dve oniske planine:
- Cer sa ograncima Iverkom i Vidojevicom, severno, i
- Gučevo na koje se, u dugom nizu, nadovezuju Boranja, Jagodnja sa Mačkovim kamenom, Rožanj i druge planine, nešto južnije.
Između Cera i Gučeva prostire se dolina reke Jadra na kojoj je ceo kraj i dobio ime. S druge strane Cera, blagotalasasta, šumom i voćnjacima prošarana Pocerina, spušta se lagano u ravnu i žitom nabreklu Mačvu, u uglu Save na severu i njene desne pritoke Drine na zapadu. Planine Cer i Gučevo, kao simboli, postojano i gordo - odgajajući brojne „sokolove“ (jer, „kad Srbinu bude u nevolji“, u njima se „po soko izleže...) - već skoro puna dva veka opominju na neposlušne drznike, kad na njih stupe „nogom poganom“, nemilosrdno i krvavo kažnjavaju: Turke u vreme prvog i drugog srpskog ustanka, Švabe u prvom i hitlerovce u drugom svetskom ratu.
Niski masiv Cera sa Vidojevicom ispružio se 15-20 kilometara pravcem istok - zapad. Njegov najviši vrh je Todorov rt ili Kosanin grad (687 m), na zapadnom, a drugi po visini je Trojanov grad (625 m), na istočnom kraju grebena. Cer je obrastao gustim listopadnim drvećem, pretežno hrastom, cerom i bukvom. Iz njegove utrobe, na puno mesta, proviruju stene granita i kristalasti škriljci.
Planinski deo Cera nenastanjen je, ali se na njegovim kosama prema podnožju, s obe strane, kao raskošna ogrlica, ređaju sela: Tekeriš, Trbosilje, Milina, Kamenica, Joševa, Jadranska Lešnica - sa južne, jadarske strane i Miloševac, Desić, Grušić, Radovašnica, Culjković, Bela Reka, Lipolist, Petkovica, Čokešina - sa severne, pocerske strane. Cer je relativno prohodna planina. U njegovom severozapadnom delu naporedo krivudaju put i železnička prugaŠabac - Loznica, a njegov krajnji istočni prevoj, na tridesetom kilometru odŠapca, preseca automobilski putŠabac - Tekeriš - Zavlaka - Krupanj. Ispod južnih padina Cera, dolinom rečice Lešnice, vijuga uzan kolski put. Manje prohodni putevi i pešačke staze, prečicom, preko grebena, povezuju najbliža sela Jadra - sa selima Pocerine I Mačve. Planina Cer sa oklonim predelima - Jadrom, Pocerinom i Mačvom - ući će u istoriju srpskog naroda po čuvenoj i slavom ovenčanoj cerskoj bici.
Od 16. do 20. avgusta 1914. godine vođena je, na širokom prostoru planine Cera, znamenita cerska bitka, u kojoj je hrabra srpska vojska izvojevala protiv austrougarskih trupa svoju prvu (i savezničku) pobedu u prvom svetskom ratu. Cerskoj bici prethodile su borbe srpskih predstražnih odreda na Drini i Savi, koji su puna četiri dana, od 12. do 15. avgusta, hrabro odolevali nadiranju znatno brojnijih i jačih austrougarskih trupa. Gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, 21-24. avgusta 1914. godine, okončana je tzv. cerska operacija.
Predmet ovog rada u nastavku biće upravo ova čuvena bitka, Cerska bitka. Rad ima za cilj da objasni i prikaže kako se odvijala ova bitka, odnosno kako je tekao tok pomenute bitke. Rad sadrži sledeće teze:
- raspored jedinica zaraćenih strana,
- prvi udar na Ceru,
- ofanzivne borbe na celom frontu,
- pobeda,
- šta je sve uticalo na pobedonosni ishod,
- gubici zaraćenih strana,
- zločini neprijatelja nad stanovništvom i značaj Cerske bitke.