Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti.

Potreba za bezbednošću se zasniva na težnji ka predvidljivosti, izvesnosti u pogledu sudbine najvažnijih dobara i vrednosti kojima ličnost i uža ili šira zajednica raspolaže ili im stremi.
U objektivnom smislu bezbednost se meri odsustvom pretnji za usvojene vrednosti, a u subjektivnom odsustvom straha da će te vrednosti biti ugrožene (napadnute).
Pojam bezbednosti je učestao, razuđen, raznoznačan, posredovan i sintetizovan pojam. Radna definicija glasi da je bezbednost odsustvo pretnji/agresije i/ili sposobnost odvraćanja/otklanjanja pretnji. Postoje dva modela bezbednosti: pretnja veća od sposobnosti - država žrtva I sposobnost veća od pretnje - bezbedna država. Kriterijum na osnovu koga se prema gore navedenom, ocenjuje bezbednost neke države je sposobnost države /vojske da zaštiti, otkloni, odvrati, porazi nosioca pretnje
U slučaju bezbednosti govorimo o težnji ka slobodi od pretnji. U kontekstu međunarodnog sistema bezbednost je sposobnost država i društava da očuvaju nezavisnim svoj identitet i svoj funkcionalni integritet.
Ideju bezbednosti je mnogo lakše primeniti na stvari nego na ljude, čiju je bezbednost teže definisati. Postoje različiti aspekti bezbednosti koji su često kontradiktorni.
Možemo govoriti o sledećim vrstama bezbednosti:
- individualna bezbednost,
- nacionalna bezbednost i
- globalna bezbednost.
Individualna bezbednost – nije nužno da postoji harmonija između nacionalne i individualne bezbednosti ali je zato bezbednost pojedinca svrha i mera nacionalne ili državne bezbednosti. Dve su funkcije države u kontekstu individualne bezbednosti: unutrašnja i spoljašnja. Država pojedincu pribavlja bezbednost uspostavom indirektnih ili direktnih mu pretnji, što znači da individualna bezbednost nije moguća bez države.
U slučaju nacionalne bezbednosti misli se na zaštitu interesa i bezbednosti države. Lista klasičnih zaštićenih interesa i vrednosti su: opstanak nacije i države, teoritorijalna celovitost, suverenitet, politička samostalnost i nezavisnost i ustavni poredak.
Globalna bezbednost – postoje teškoće pojmovnog i sadržinskog određenja globalne bezbednosti usled istorijske i situacione određenosti time i promenljivosti. Međutim, ipak možemo govoriti u slučaju globalne bezbednosti govoriti o listi interesa i vrednosti i to su: opstanak ljudske vrste, smanjivanje ubijanja i eliminacija drugih, krajnje brutalnih, postupaka sa ljudima, zdrav život za sve ljude, zaštita građanskih/ljudskih prava, pravo na (kulturnu) različitost, zaštita životne sredine i povećanje odgovornosti.
Predmet ovog rada u nastavku biće jedan segment koji se obrađuje u okviru pojma i sadržine bezbednosti uopšte odnosno bezbednosti neke države a to su bezbedonosni izazovi, rizici i pretnje.
U radu su izložene sledeće teze:
- pojam bezbedonosnih izazova, rizika i pretnji,
- klasifikacija bezbedonosnih izazova, rizika i pretnji i
- bezbedonosni izazovi, rizici i pretnje Republike Srbije.


Bezbednosni izazovi, rizici i pretnje
Pojam bezbednosnih izazova, rizika i pretnji

Bezbedonosni izazovi, rizici i pretnje su međusobno povezani, uslovljeni, nadopunjavajući i stepenovani pojmovi. Oni su kao pojmovi uslovljeni poimanjem bezbednosti, te listom zaštićenih vrednosti i interesa.
Bezbedonosni izazovi su interaktivni skup temeljnih obeležja i procesa (determinanti, komponenti i činilaca) koji u sebi sadrže latentne opasnosti po bezbednost. Bezbednosni izazovi su rodno mesto bezbednosnih rizika i pretnji.
Karakteristike bezbednosnih izazova su:
- najudaljeniji su od bezbednosti - višestruko posredovana veza,
- materijalizacija latentnog rezultantno zavisi od kumulativnog a relativno autonomnog (ne)delovanja aktera,
- tempo materijalizacije i lista mogućih posledica izmiču pouzdanom merenju i predviđanju i
- otvorena je i promenljiva lista bezbednosnih izazova.
Bezbednosni rizici su interaktivni skup situacionih obeležja i procesa (determinantni, komponenti i činilaca) koji u sebi sadrže potencijalne uzroke i povode za ugrožavanje bezbednosti.
Karakteristike bezbedonosnih rizika su:
- potencije vidljive i merljive, te veza sa stanjem bezbednosti neposredna,
- rodno mesto su bezbednosnim pretnjama,
- materijalizacija rizičnih potencija presudno zavisi od situacionog i udruženog (ne)delovanja aktera,
- posledice načelno proračunljive i predvidljive i
- otvorena i promenljiva je njihova lista.
Bezbedonosne pretnje su interaktivni skup situacionih obeležja i procesa (determinanti, komponenti i činilaca) koji neposredno ugrožavaju bezbednost.
Karakteristike bezbedonosnih pretnji su:
- situaciono sažimanje i izvođenje bezbednosnih izazova i rizika do krajnjih konsekvenci,
- vidljivi i merljivi uzroci, povodi i nosioci ugrožavanja bezbednosti,
- konstitutivni činilac bezbednosne krize i/ili sukoba,
- krizna materijalizacija i prerastanje u sukob direktno određeni (ne)delovanjem personalizovanih aktera i
- posledice se mogu takoreći pouzdano proračunati i predvideti.

Klasifikacija bezbednosnih izazova, rizika i pretnji

Kada je reč o klasifikaciji bezbedonosnih izazova, rizika i pretnji, njena nemogućnosti proizilazi odnosno uslovljena je: