Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Avanturistički turističkii motivi Alpa - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Turizam (/Forum-turizam)
+---- Tema: Avanturistički turističkii motivi Alpa (/Thread-avanturisti%C4%8Dki-turisti%C4%8Dkii-motivi-alpa)


Avanturistički turističkii motivi Alpa - VS1 - 01-06-2010 05:07 PM

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz turizma.

Alpe su planinski sustav između Srednje i Južne Europe dug 1200km, a širok oko 150km. Najviši vrh Alpa je Mt. Blanc (4807m), na granici Italije i Francuske.

Središnji planinski niz izgrađuju stare kristalinske stene, a severni i južni lanci iz mezozojskih su karbonatnih stena (vapnenci i dolomiti), koje su izdignute tzv. alpskim nabiranjem (alpskom orogenezom).

Današni oblik Alpe su dobile pleistocenskom glacijacijom. Snježna granica je na visini 2700 - 2800m, a najveći ledenjak je Aletsch.

Najveće privredno značenje imaju šume, stočarstvo i turizam. S više cestovnih i željezničkih veza preko Alpa povezane su Srednja i Južna Europa. Najduži tuneli su Simplon (20km) i St. Gotthard (15km).

Na alpskom području živi otprilike 13 milijona ljudi iz osam alpskih država: Francuska, Monako, Italija, Švicarska, Nemačka, Lihtenštajn, Austrija i Slovenija.

Visoke planine i njihove privlačnosti bile su hiljadama godina gotovo nepoznate gradskom življu. Čak su i planinci u mnogim delovima sveta malo poznavali okolne planine, jer su se držali dubokih i župnih dolina. Renesansa je prouzrokovala 'revoluciju ukusa', pa time i naglo interesovanje nizinaca i stanovnika gradova za planine. Tu su revoluciju podsticali literatura i slikarska ''propaganda'', zatim napredak prirodnih nauka, pojava planinskih sportova Tada se javlja veliki mislilac Žan-Žak Ruso, čija deviza, povratak prirodi, ogromno utiče na popularisanje prirodnih lepota uopšte. Tako se ljudi počinju da penju na najviše alpske vrhove već u drugoj polovini XVIII veka. Žak Balmat iz Šamonija godine 1786. prvi u istoriji ''osvaja'' Mon Blan. Literarna dela Raskina, Šelija, Getea i Igoa, prosto su ''lansirala alpinizam''. Od 1850.godine britanska klijentela sve masovnije ''osvaja'' najviše alpske vrhove, a 1857.godine već se osniva prvi alpinistički klub. U međuvremenu se ubrzano razvija jedan od najstarijih vidova letovanja, odnosno boravka u prirodi: termalizam i banjski turizam.



AVANTURISTIČKI TURISTIČKI MOTIVI ALPA

Zdravstveni značaj planine


Medicinski stručnjaci odavno su utvrdili da je planinska klima pogodna u zdravstvenom smislu. U umerenim geografskim širinama, a to upravo znači na Ačpima-ovo naročito važi za visinski region od 600 do 1.200 metara. U tropskim širinama vrućina i vlažnost utoliko se više smanjuju ukoliko se penjemo na veće visine. Usled toga, sa visinom išćezavaju infektivne bolesti jedna za drugom. Pri smanjenju vazdušnog pritiska za 100 mm povećava se hemoglobin u krvi čoveka približno za 10%; takođe se povećava broj crvenih krvnih zrnaca i količina vazduha koji se udiše. Hladniji planinski vazduh posredno utiče na poboljšanje apetita i procesa varenja organa, iz čega proizlazi da je za zdrave osobe zima najpovoljnije doba za boravak na planinama.

Intenzitet ultraljubičastog zračenja se naglo povećava sa porastom nadmorske visine i deluje baktericidno. Tuberkuloza je primer bolesti za čije je izlečenje veoma potrebno ojačavanje organizma na planinskom vazduhu. Zato se poodavno podižu brojni sanatorijumi u raznim evropskim planinama - naročito u Alpima. Takvi su Brijanson, Sent-Iler-di-Truve, Pasi, Arosa i Davos. U Sent-Iler di Truve, koji se nalazi blizu Grenobla, podignut je specijalni sanatorijum za bolesne francuske studente. U njemu su koncentrisani mahom lakši plućni bolesnici, koji dok se leče mogu istovremeno da uče. Profesori sa univerziteta u Grenoblu redovno dolaze i obavljaju nastavu.

Uprkos svemu iznetom, klimatizam i termalizam kao dva vida zdravstveno-lečilišnog turizma zašli su u fazu uzbudljive krize tokom poslednjih dvadesetak godina. Klimatizam je izgubio jedan od svojih atributa-sanatorijume; u stvari, oni nisu išćezli, ali im se sudbina polako menja jer su naučnici pronašli efikasne lekove, na prvom mestu za lečenje tuberkuloze. Stoga se jedan za drugim sanatorijumi preobraćaju u hotele. Ali klimatizam kao vid zdravstveno-lečilišnog turizma ima perspektivu u Alpima. On je, naime, sve značajniji za bolesti u kojima lekovi nisu dovoljno efikasni, dakle, za astmu, bronhitis, hepatitis, velika ranjavanja itd. Brijanson u francuskim Alpima odavno je čuven po tome što astmatičari u njemu ''nemaju krize''.

Neka dečja oporavilišta, naročito ona u zoni subalpskog klimata, preobratila su se u takozvane visinske gimnazije. Pokazalo se da klima na visini od nekih 1.000 m veoma blagotvorno deluje na malokrvnu, slabunjavu gradsku decu. Najpre je otvorena visinska gimnazija u gradu Brijansonu, na francusko-italijanskoj granici, zatim u Embrinu.

Socijalna uloga Alpa, zahvaljujući nekim vidovima turizma, posebno zdravstvenog i boravišnog uopšte, ''dobija jednu sasvim drugu dimenziju...''T e r m a l i z a m, kao poseban vid zdravstveno-lečilišnog turizma, postoji u svetu više od hiljadu, a ponegde i duže od dve hiljade godina. Videli smo da se on u Alpima intenzivnije razvijao u vreme gradnje prvih železnica, a to znači u XIX veku, da je imao samo letnju sezonu i da se držao mahom banjskih centara koji leže na ivicama ove planinske makroregije. LJudi se vraćaju toplim i mineralnim vodama radi lečenja u Eks-le-Ben, Badgaštajn, u Irijaž, Sen Žerves, Le Fajet, Alevar. Izgleda da su danas u Alpima, i u svetu uopšte, najprosperitetnije banje sa radioaktivnim vodama i emanacijama radioaktivnih