Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Sistem racunovodstvenog informisanje objedinjava:
- racunovodstveno planiranje
- knjigovodstvo
- racunovodstvenu kontrolu
- racunovodstvenu analizu

Racunovodstveno informisanje je najvazniji deo ukupnog informacionog sistema i ima zadatak da podatke i informacije prezentira zainteresovanim korisnicima (internim i eksternim). Nacin samog informisanja moze biti pismeni ili usmeni.Najvazniji psmeni oblici su finansijski izvestaji .

Polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća

Računovodstvo se nalazi u funkciji menadžmenta preduzeća i snabdeva menadžere korisnim informacijama.
Postoje tri osnovne grupe upravljačkih aktivnosti:
1. Područje polaganje računa → a) interno (unutar preduzeća) b) eksterno
2. Donošenje poslovno - finasijskih odluka → a) poslovno odlučivanje b) strategijsko odlučivanje
3. Sistematsko upravljačka kontrola → a) planiranje b) organizovanje c) kontrola d) komuniciranje
e) motivacija

Prema svakom od ova tri područja aktivnosti racunovodstvo usmerava tri koncepta:
1)koncept punih troškova => područje polaganje računa
2)koncept diferencijalnih ili/i inkrementalnih vrednosti => donošenje poslovno - finasijskih odluka
3)koncept kontrolabilnih vrednosti => sistematsko upravljačka kontrola

Polaganje računa ima dva aspekta:

1) interno - polaganje računa nižih nivoa menadžmenta višim nivoima.
- Upravljačko računovodstvo je suština internog polaganja računa a te informacije su krvotok internog polaganja. Obavlja se preko izveštaja i njih ne uređuje zakon već menadžment. Postoje 1) interni bilans stanja 2) interni bilans uspeha - mnogo je češći nego prvi

2) eksterno - ka stejkolderima: akcionari, kupci, dobavljači, investitori, država, javnost. Ka eksternim korisnicima idi sasvim drugi tipovi izveštaja. Preduzeće ima zakonsku obavezu da polaže račune stejkholderima preko seta finansijskih izveštaja:
1)bilans stanja
2)bilans uspeha
3)izveštaj o novčanim tokovima
4)aneks
5)izveštaj o promenama na kapitalu
6)poslovni (direktorski izveštaj)

Računi stanja su računi aktive i računi pasive. Ovi računi su kontinuirani, tj. permanetni
Računi uspeha su računi rashoda i prihoda, nemaju početno stanje; to su računi trenutka, tj. oni su trenutni
Za identičnu razliku za koliko su prihodi veći od rahoda pojavljuje se dobitak ili obratno gubitak !!!!
U bilansu stanja to je zboga toga u računi uspeha korespondiraju sa računima stanja
Prihod nasataje: ↑ aktive i/ili ↓ pasive
Rashod nastaje: ↓aktive i/ili ↑ pasive
Postupak prenošenja dobitka ili gubitka u bilans stanja zove se integracija rezultata u stanje

BILANS STANJA

Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji u izravnim brojevima prikazuje, sa jedne strane bilansnu imovinu, a sa druge strane izvore finansiranje te imovine, pri tome bilansna imovina se odnosi na konkretne oblike ulaganja (ulaganja u stalnu imovinu, osnovna sredstva, opremu, zalihe...), a izvori finansiranja prikazuju na koji način je ta imovina finansirana, iz kojih izvora