Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Elektronsko bankarstvo11 - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+---- Forum: Ekonomija i Ekonomika (/Forum-ekonomija-i-ekonomika)
+---- Tema: Elektronsko bankarstvo11 (/Thread-elektronsko-bankarstvo11)


Elektronsko bankarstvo11 - Dzemala - 30-05-2010 10:38 PM

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije i Ekonomike i Elektronsko poslovanje.

Internet

Pojam, nastanak, struktura

»Internetski način života« ili »internetski način rada« su novi način života i rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po rečima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje pokreće, on je novi mas-medij, nova kultura i novi način razmišljanja (B.Radenković, M.Ivković).

Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konačnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.
Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.

Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju.

Tehnički aspekt

Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno radi na globalnom nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu uključene u Internet. Tačno je da je Internet – globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Ovaj protokol je omogućio univerzalnost
povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja.

Sadržaj

1. Internet
1.1. Pojam, nastanak, struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
1.2. Tehnički aspekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 3
1.3. Internet – platforma savremenog poslovanja . . . . . . . . . 4
2. Elektronsko poslovanje
2.1. Definicija. elektronskog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.2. Modeli elektronskog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
2.3. Razvoj elektronskog poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
3. Plaćanja putem Interneta
3.1. Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama . . . . . . . . . 7
3.2. Sredstva plaćanja na Internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . .8
3.3. Načini plaćanja na Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3.4. Sistemi plaćanja na Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4. Internet bankarstvo
4.1. Zašto se banke pojavljuju na Internetu. . . . . . . . . . . . . 11
4.2. Oblici pojavljivanja na Internetu. . . . . . . . . . . . . . . 12
4.3. Najčešći poslovi banaka na Internetu. .. . . . . . . . . . . . . . . . 12
4.4. Primeri banaka na Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
4.5. Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu. . . 15
5. Sigurnost na Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
6. Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .19
7. Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20