Maturski, Seminarski , Maturalni ,Elektronsko poslovanje ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije i Ekonomike.

Integracija prestavlja sastavljanje, spajanje, sjedinjavanje. U teoriji i praksi ekonomike danas najčešće služi za označavanje novih vidova sjedinjavanja u privredi u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim razmenama. Označava razne procese internacionalizacije proizvodnih snaga i privrednih delatnosti uopšte. Procesi integracije u savremenom svetu takođe obuhvataju političke i vojne odnose, naoružanje i sisteme odbrane.

Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odn. razvoj "slobodne trgovine". Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte društva.
Između 1910. i 1950. godine, serija političkih i ekonomskih lomova dramatično je umanjila značaj međunarodnih trgovinskih tokova. Tačnije, početkom prvog svetskog i sve do kraja Drugog svetskog rata, kada su osnovane međunarodne ekonomske institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi bili su obrnuti. U posleratnom periodu, gajena od strane međunarodnih institucija, trgovina se opet drastično razvila. Tokom sedamdesetih godina XX veka, počeli su da se osećaju kako pozitivni tako i upozoravajući efekti globalizacije.
Ekonomska integracija

Ekonomska integracija se ostvaruje na prostoru koji obuhvata teritorije više država, sa ciljem da se otklone prepreke kretanju, pre svega, robe, ali i usluga i faktora proizvodnje.

Nastanak

Ekonomske integracije obično nastaju na dva načina. Prvi je političkom voljom države koja je dovoljno snažna da takvu ideju nametne (npr. Rimsko carstvo, ili evropske kolonijalne sile XVIII i XIX veka). Drugi je na bazi sporazuma između suverenih država. To je uobičajeni način stvaranja integracija u XX veku, i obično podrazumeva neku vrstu institucionalne forme udruživanja.

Vrste ekonomskih integracija

Postoji nekoliko tipova ekonomskih integracija, pri čemu svaka sledeća uključuje u sebe karakteristike one prethodne. Uz to, efekti stvaranja jednog oblika integracije vremenom se iscrpljuju, pa tako države posle toga nastoje da uspostave više oblike saradnje.
Sporazum o preferencijalnoj trgovini - Države koje su zaključile ovakav sporazum primenjuju na međusobnu razmenu niže carinske stope u odnosu na carinske stope koje se primenjuju na uvoz iz zemalja izvan sporazuma. Međutim, niže carine se, po pravilu, ne primenjuju na celokupan uvoz, već samo na onu robu koja zadovoljava pravila o preferencijalnom poreklu. Na primer, Velika Britanija i zemlje Komonvelta su posle 1919. godine uspostavile sistem uzajamnih preferencijalnih carina.
Zona slobodne trgovine se formira u situaciji kada dve ili više zemalja pristanu na ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine. U ovom slučaju su sve carine na međusobnu razmenu ukinute. Zemlje koje potpišu sporazum o zoni slobodne trgovine održavaju politiku nezavisne trgovine među zemljama potpisnicama, pri čemu se poštuju i zemlje koje ne pripadaju grupaciji...

Sadržaj

Sadržaj...........................................................................................1
Uvod............................................................................................2
Ekonomska integracija................................................3
Nastanak.....................................................................................3
Vrste ekonomskih integracija..................................................3
Ekonomska unija............................................................. 4
Politička unija...............................................................................4
Poređenje oblika ekonomskih integracija...............................................4
Integracija podataka.........................................................................4
Značenja globalizacije...................................................................5
Karakteristike globalizacije.............................................................6
Istorijski korijeni globalizacije...............................................................7
Protivurečnosti globalizacije........................................................7
Globalizam, globalisti...................................................................8
Antiglobalisti i alterglobalisti..........................................................9
Globalizacija i otpori........................................................10
Dva lika globalizacije.............................................................11
Demokratizacija globalizacije i globalizacija demokratije...................11
Zaključak......................................................................12
Posledice globalizacije......................................................12
Literatura......................................................................13