Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Analogni CCTV sistemi koji koriste video rikordere (VCR)

Analogni CCTV sistemi koji koriste VCR (Video Cassete Recorder) prestavlja potpuno analogni sistem koji se sastoji od analognih kamera, koaksijalnog kablovskog sistema za prenos video signala i VCR uređaja za arhiviranje (snimanje).
VCR koristi video kasete sa magnetnim zapisom identične kao i kućni video rekorderi. Video materijal nije kompresovan tako da ako snimamo sa maksimalnim brojem sličica (frejmova), jedna traka može da arhivira maksimalno osam časova. U sistemima sa većim brojem kamera se koriste posebni uređaji za prezentaciju i arhiviranje većeg broja slika kao što su razni tipovi kvadova ili multipleksera koji se postavljaju između kamera i video
rekordera. Na taj način je omogućeno arhiviranje slika sa više od jedne kamere ali po ceni manjeg broja frejmova. Za prezentaciju slika sa kamera koriste se analogni video monitori...

SADRŽAJ:

1.Osnove Video Nadzora
1.1. Analogni CCTV sistemi koji koriste video rekordere (VCR)
1.2. Analogni CCTV sistemi koji koriste digitalne video rekordere (DVR)
1.3. Analogni CCTV sistemi koji koriste network DVR uređaj
1.4. Mrežni video sistemi koji koriste video servere
1.5. Mrežni video sistemi koji koriste mrežne (IP) kamere

2. Video nadzor preko računarskih mreža
2.1. DVR ili server
2.2. IP kamera ili klasika
2.3. Licenca u sistemu mrežnog video nadzora
2.4. Primena IP tehnologija u zaštiti objekata i lica
2.5. Osnovni pristup u konfigurisanju IP video nadzora
2.5.1. Biranje mrežne kamere
2.5.2. Kompresija
2.5.3. Video menadžment
2.5.4. Skladištenje
2.5.5. Pripajanje analognih kamera
2.5.6. Bežično umrežavanje
2.5.7. Dizajniranje mreže
2.5.8. Bezbednost sistema video nadzora
2.6. Novi komunikacioni servisi
2.7. Saradnja stručnjaka za video nadzor i računarske mreže
3. Zaključak
4. Literatura