Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Krizne situacije su pojava koja prati funkcionisanje i razvoj savremenog preduzeća. Turbulentno okruženje i globalizacija nameću potrebu kriznog menadžmenta kako kao ex - ante aktivnosti da do kriza ne dođe, tako i ex-post aktivnosti kada treba izaći iz već nastale krize.
Krize danas pogađaju:
- državne subjekte,
- političke i državne institucije,
- kao i različite druge organizacije, ali i čoveka kao osobu.
Neke krize uzrokuju velike i nepopravljive štete.
Krize imaju, ili bi trebale imati, strateško mesto u životu organizacija.
Zbog velike važnosti kriza, danas se u suvremenom menadžmentu pridaje velika važnost kriznom komuniciranju.
Krizna komunikacija je poput stare indijske priče o čoveku s povezom preko očiju koji pokušava opisati slona. Svaki čovek opisuje samo onaj deo koji osjeća, što rezultira vrlo različitim opisima životinje. Takvo se komuniciranje u različitim oblicima koristi u rukovođenju krizom.
Zavisno od članka ili knjige koju je neko pročitao, mogu se otkriti bitno različita značenja pojma i pogledi na krizu.
Međutim, jedno je zajedničko svim krizama. Krize dolaze iznenada i neočekivano.
No bez obzira na factor iznenađenja, svaka se organizacija, komercijalna ili javna, može pripremiti za krizu.
Brojne metode poput:
- definisanja kriznoga centra,
- krizne revizije,
- pripremanje priručnika o krizi,
- vježbanj kriznih situacija i sl., mogu pomoći organizaciji da bolje upravlja krizom.
Iako za krizu kažemo da je primarno opasnost, te i slične metode, tj. priprema za krizu ponajprije mogu biti izazov i mogući novi početak.
Da bi kriza bila šansa, organizacije se moraju pripremati za krizu, dakle trebaju biti proaktivne, a nipošto čekati krizu i biti reaktivne. Što je više vremena potrebno da efektivno reagovanje, veća je potencijalna šteta.
“To je važno u našem svetu instant - komunikacija, gde loša vest uvek ima prednost i bolje prodaje novine”. (Miholić, 2004.).
“Dakle, dobro pripremljeno krizno komuniciranje i upravljanje opasnostima omogućuje tvrtki ne samo uspješno prevladavanje krize, nego i jačanje njezina ugleda, zahvaljujući javnoj pozornosti i kvalitetnim odnosima s javnošću u tom razdoblju”. (Skoko, 2006, br. str. 90).
Zbog svega navedenog, postoji i razvijen je krizni menadžment. Njegova uloga i značaj je ogroman.
Stoga, pojam kriznog menadžmenta je u velikoj meri sebi razumljiva. Krizni menadžment je upravljanje i sprečavanje kriza. Ipak, nevezano za njegov značaj, kompanije širom sveta su predugo zanemarivle ovu alatku za upravljanje.
“Tačno je da menadžeri su imali operativno odlučivanje instrumenata u vreme krize. Ali ovo ne treba da ih ignorišu problem, jer upravo ovi slučajevi koje većina teško i opasno za sve investicije su u prošlosti, a najviše za utvrđivanje budućeg“.
Krizni menadžment, pre svega u ex-post slučaju zahteva radikalne promene i to:
- ciljne funkcije preduzeća,
- nosilaca organizacije,
- organizacione strukture i
- sistema odnosa u organizaciji.
Krizna organizacija i krizni menadžment (krizna organizacija je deo ili instrument kriznog menadžmenta) imaju koncepcijski redosled aktivnosti.
U slučaju nepostojanja kriznog menadžmenta, kriza može naneti nekoj organizaciji ogromne štete.
S druge strane, postojanje konkretnog i reaktivnog kriznog menadžmenta, omogućuje izlazak iz krize sa bolji i većim kredibilitetom (kriza kao pogodnost).
Vrhunski menadžeri krizu pretvaraju u priliku:
- za poboljšanje,
- oblikovanje nove strategije,
- novi takmičarski izazov i
- ubrzano rešavanje ranije odlaganih problema.
Svi gore navedeni razlozi predstavljaju odnosno jesu dovoljni da krizni menadžment bude problematika kojom će se baviti ovaj rad.
Predmet ovog rada u nastavku biće krizni menadžment. U okviru rada biće obrađena sledeći naslovi poglavlja:
- koncept krize i kriznog menadžmenta,
- krizni modeli i različiti okvir organizacija,
- planiranje krize: povećanje efikasnosti, smanjenje neugodnosti i
- strategija kao odgovor na krizu.
U prvom poglavlju biće date osnovne postavke pojma krize i kriznog menadžmenta, koncepti kriznog menadžmenta, tipologija i klasifikacija kriza, uzroci koji dovode do pojave kriza i sl.
U drugom poglavlju biće razmatrani modeli koje organizacije mogu da primene u kriznim situacijama odnosno situacijama kada je nastala kriza.
Treće poglavlja, se bavi tematikom planiranja krize u cilju povećanja efikasnosti organizacija ali i smanjenja neugodnosti koje kriza izaziva kod organizacija.
Poslednje poglavlje je u vezi sa mogućnošću formulisanje konkretne strategije i njene primene kao odgovora organizacije na krizu.