Globalizacijom se direktno pojačava i ubrzava urbanizacija i njenom ekspanzijom stanovništvo grada, odnosno broj korisnika ovog prostora nastaviće da raste. Iz ovih razloga, fenomen nove globalne ekonomije kao neodvojiv od prekomerne urbanizacije postaje tipično mesto u urbanosociološkim analizama, posebno u kontekstu zemalja u razvoju, i on ima direktne reperkusije na fenomen urbanog stanovanja, što je tema ovog rada.

Kretanja modernog društva veoma dobro se ogledaju u urbanosociološkom fenomenu stambenih politika, jer se iz uporedne analize jasno vidi koliko se globalne promene u usmerenju ekonomije poklapaju sa promenama u stambenoj politici. Naime, u kontekstu neoliberalnih promena ekonomske politike u zapadnim kapitalističkim zemljama, može se jasno uočiti radikalna podeljenost “onih koji imaju” i “onih koji nemaju”, što se više nego jasno vidi i u sledećem urbanosociološkom fenomenu: socijalnoj segregaciji i prostornoj diferencijaciji. U kontekstu društva narastajuće povezanosti, ali i prenaseljenosti, razumno je očekivati kako će kontrola nad prostorom biti izvor i merilo borbe za moć i resurse. Upravo iz ovih razloga, moguće je pretpostaviti orijentaciju buduće konfliktne sociologije kao sociologije vezane za prostor i prostornu nejednakost, kao što se u diskursima o socioprostornim nejednakostima (i pokretljivosti) može anticipirati mogućnost obnove urbane sociologije. Sociološki je značajno imati na umu kako su pozornice globalne nejednakosti gradske pozornice i kako je nova dinamika nejednakosti posebno evidentna u gradovima.

UVOD 3
1 Socijalni aspekti urbanog susedstva 3
2 Stambena politika i socijalna segregacija 6
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 10