Мythos као феномен, митско и архаично као појаве у људској културној историји вековима већ, прави су изазов за науку и књижевност. Није претерано рећи да у науци која трага за антрополошким суштинама нема изазовнијег ни загонетнијег феномена. Вероватно је то разлог што свака дефиниција мита изазива нове расправе, отвара читаве нове кругове истраживања. Скоро све те расправе су отворене давно. Наиме, код Хомера је изговорена реч непосредно сведочанство онога што јесте и што ће бити истинито, већ код Платона мит се сматра нестварним, недовољно истинитим итд. Ипак литература се упорно враћа миту и његовом облику и изразу, не одваја се лако од система митског знака - све нам то говори о великој естетској вредности мита и његовом значају за књижевност.

Индоевропски корен речи мит био је маи или мои, а античко митхизо говорити, причати размишљати. Дакле, корен речи мит означава простор у коме говор, мишљење и делање још увек нису раздвојени и то не само у призивањз бога, него и у свакодневном говору. Мит у основи јесте прича о природи света и ствари, о значају појава и њиховом искону и смислу. Мотиви и теме изворних митских предања нису обична дневна питања живота, већ најсложенији проблеми и егзистенцијалне апорије о пореклу и смислу постојања света и човековом положају у њему. С.Лазаревић

1 Увод 2
2 Митско у бајци златна јабука и девет пауница 3
3 Е.М.Мелетински и В.Проп – Однос бајке и мита 9
4 ЗАКЉУЧАК 11
5 Литература 12