Многобројни пугаици и намерници који су од краја XV века, пa вековима затим, пролазили нашим земљама, као трговци, као извештачи Римске столице и њени мисионари, или као изасланици европских владара код султана у Цариграду, или као њихови пратиоци и секретари, имали су, на там путовањима, сваковрсне сусрете с нашим људима, с њиховим животом, с обичајима и веровањима њиховим, a неизбеж¬ но исто тако и са њиховим језиком, пa и са усменим песмама њиховим. О свему томе они су уносили записе у своје дневнике, и касније у своје извештаје, a не ретки међу њима писали су праве путописе, које су пo повратку с пуга штампали. Међу разним и многим обавештењима о нашим крајевима и људима у тим њиховим списима, могло се према томе читати о песмама народа нашега, епским и јуначким, али и онима које су лирски пратале поједине тренутке народног живота и у њима имале одређено деловање.

Ако су образовани духови ренесансне и барокне, a онда, и у добром делу, просвећене Европе, XVI, XVII и XVIII века, незаинтересовано прелазили преко толиких, a уз то и врло одређених, сведочења о постојању разнородне народне поезије ондашње „Склавоније" или „Илирије", како су тада махом називани словенски, a међу њима, разуме се, и српски простори, која су саопштавана у књигама на њиховим језицима и штампана пo њиховим градовима, a и благодарећи настојањима пре свега њихових људи, толико им je лакше било да пренебрегну књиге са нашег тла које су на нашем језику a латинским словима објављивали наши људи, и у којима су били не више кратки и успутни описи народног певања у нас, или сведочанства о њима, него су се налазили и записи појединих од тих песама, и неретко неизмерно лепих, a не само значајних.

УВОД
1 Вук Стефановић Караџић и Петар Петровић Његош 4
1.1 Сарадња Вука Караџића и Петра П. Његоша 4
1.2 Вуков боравак на Цетињу 6
1.3 Сличности Вука и Његоша 10
ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 14