Sama reč “osiguranje” na raznim jezicima pored svog privrednog, pravnog ili tehničkog značenja ima i šire, opšte značenje koje već i po svom etiološkom smislu označava pojam siguranosti, poverenja u nešto, zaštitu, obezbeđenje, zajamčenost. Ovo opšte značenje reči u stvari sasvim dobro označava svrhu osiguranja koje se zapravo i sastoji u pružanju neke sigurnosti. O kakvoj se sigurnosti radi, kome je ona potrebna i na koji način se obezbeđuje? Čoveku su oduvek pretile razne opasnosti koje su ugoržavale njegov opstanak preteći da unište ili povrede njegov život, zdravlje ili imovinu. On je sa njima neprekidno morao da se bori i da organizuje nekakvu zaštitu. Razni oblici zaštite koje je pronalazio morali su stalno da se usavršavaju, jer su nastajale i nove opasnosti.

Pored potrebe da se zaštite sopstvena dobra od elementarnih sila ili tuđih radnji, javlja se i potreba zaštite od posledica sopstvene aktivnosti kojom se može naneti šteta tuđim dobrima, ili, čak i svojim dobrima. sigurno je da pojedinac sopstvenim snagama nije bio u stanju da obezbedi ovu zaštitu. Otuda se vrlo rano javila ideja organizovanja zaštite putem zajednice u kojoj će pojedinci, ugroženi istom opasnošću, svojim doprinosima obezbediti naknadu onome od njih koga opasnost pogodi.

UVOD
1.1 Pojam i vrste osiguranja 2
1.1.1 Podela osiguranja 3
1.1.2 Definicija osiguranja 5
1.2 Elementi osiguranja 6
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10