Za svaki rizik možemo reći da je vrsta neodvojive ekonomske aktivnosti, naročito u uslovima globalizacije i stvaranja novih tržišta. Preduzeća moraju biti spremna da zaobiđu te udare i potrese ili eventualno iskoriste dobre strane svih promena koje slede. Upravljanje rizikom postaje neophodan segment celokupnog upravljanja preduzećem i treba mu posvetiti pažnju, jer neuspeh i propusti u ovoj oblasti često ozbiljno ugrožavaju opstanak preduzeća. U slučaju ostvarivanja rizika menadžeri vreme posvećuju sanaciji nastalih gubitaka umesto novim, profitabilnim projektima. Neočekivani gubici negativno utiču i na kreditni rejting, kao i na ugled menadžera i firme u javnosti.

Pojedinci i privredni subjekti u cilju smanjenja izloženosti rizicima, sa rizikom mogu postupati na različite načine: izbegavanjem, kontrolom, zadržavanjem ili prenosom. Osiguranje se pojavljuje kao najvažniji oblik zaštite od rizika pojedinaca i privrednih subjekata a ostvaruje transferom rizika na osiguravajuća društva. U samoj suštini osiguranja je udruživanje svih onih koji su izloženi istoj vrsti opasnosti, prenos rizika i naknada za nastalu štetu koja je u momentu zaključenja osiguranja bila neočekivana. Osiguranje, međutim, ne može sprečiti nastanak štetnih događaja. Ono samo može, tj. pomoću njega se moze ostvariti posredna ekonomska zaštita koja upravo i predstavja razlog postojanja osiguranja.

1 UVOD 1
2 UPRAVLJANJE RIZIKOM 1
2.1 CILJEVI UPRAVLJANJA RIZIKOM 1
2.2 ORGANIZOVANJE I PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM 2
2.3 IDENTIFIKACIJA RIZIKA I PROCENJIVANJE UČESTALOSTI I VREDNOSTI
NASTALIH ŠTETA 3
3 METODI UPRAVLJANJA RIZIKOM 3
4 OSIGURANJE KAO PRISTUP UPRAVLJANJA RIZIKOM 7
5 RIZICI SA KOJIMA SE SUOČAVAJU OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA 8
6 IMPLEMENTACIJA UPRAVLJANJA UKUPNIM RIZIKOM OSIGURAVAJUĆIH
DRUŠTAVA 9
7 IZBOR I IMPLEMENTACIJA PRI IZBORU ADEKVATNOG METODA ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM 10
8 ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12