Sastanci i skupovi su svojevrsna psihološka laboratorija, jer na njima dolazi do izražaja racionalno – emotivna strana različitih ljudi. Kada organizuje poslovne sastanke, menadžer treba da ima uvid u:
a) Svoje ponašanje,
b) Ponašanje drugih ljudi – onih koji prisustvuju sastanku.
Mnogi rukovodioci su skloni da zakazuju česte sastanke, uglavnom iz sledećih razloga: da pokažu svoju nadmoć u rešavanju problema, zbog sopstvene nesigurnosti u vođenju poslova, da bi doneli važnu odluku za sudbinu preduzeća i ljudi koji u njemu rade, da bi pokazali demokratičnost u vođenju poslova, i da bi loše odnose u kolektivu prebacili na sam kolektiv i time umanjili svoju krivicu.

Ako posmatramo drugu stranu – učesnike sastanka, onda je tu pravo „šarenilo“ različitih tipova sa psihološke tačke stanovišta:
- Učesnike koji očekuju sastanke da bi svoje mišljenje nametnuli drugim ljudima;
- Ljude koji imaju cilj da vređaju druge, a među njima i menadžera;
- Ljude koji žele da odvuku kolektiv od problema, s tim da se ništa ne reši na sastanku;
- Učesnike koji žele da pokažu ostalim članovima kolektiva da su sposobniji od menadžera.

1. UVOD 3
2. ODRŽAVANJE SASTANAKA 5
2.1. NAJČEŠĆI PROBLEMI SASTANAKA 5
2.1.1. Agresija 6
2.1.2. Potcenjivački stav prema menadžeru 7
2.1.3. Opstrukcija sastanaka 8
2.1.4. Ismevanje menadžera/učesnika sastanka 9
2.1.5. Dominacija 9
2.1.6. Manipulacija 10
3. MERE ZA SUZBIJANJE I REŠAVANJE KONFLIKATA NA SASTANCIMA 11
3.1. GLASANJE 12
3.2. PREGOVARANJE 13
3.3. PRONALAŽENJE NADREĐENOG CILJA 15
4. ZAKLJUČAK 16
5. LITERATURA: 17