Šta je zapravo estetika? Još je Platon rekao da je estetika - "lepota u oku onoga koji gleda". Znači, na prvom mestu to je jedan subjektivni doživljaj jedinke, koji na početku nema nikakve veze za fukcionalnošću onoga što se posmatra. Ukoliko estetiku odvojimo od funkcionalnosti, dobijamo umetnost koja većinom ne zahetava bilo kakvu interaktivnost, već je to najčešće pasivno/subjektivni doživljaj. Akvarel nekog slikara može, ali i ne mora da vam se svidi, dok na drugoj strani iza manje ili više atraktivnog dizajna (recimo nekog mašinskog proizvoda: morora, ručne dizalice, ležaja,...) stoji funkcionalnost koja mora da zadovolji određene potrebe.

A kada se kaže interaktivnost, misli se na stvaranje interaktivnog odnosa između ljudskih tvorevina i samih ljudi/korisnika. Ovi odnosi mogu imati manji ili veći stepen funkcionalnosti, a kvalitet ove funkcionalnosti upravo određuje stepen upotrebljivosti ili iskoristivosti (engl. usability), koji sada predstavlja nauku za sebe. Stoga dizajniranje (mašinskih elemenata) podrazumeva izvesnu estetiku koja je ograničena potrebom da se korisniku na pravi način isporuči sadržaj (informaciju) i omogući efikasna interakcija.

UVOD
1. Faktori koji utiču na dizajn proizvoda – postizanje bolje estetske forme 4
1.1. Funkcija 5
1.2. Namena 6
1.3. Struktura 7
1.4. Veličina 7
1.5. Vrsta materijala 8
1.6. Estetski zahtevi 8
2. Kako do većeg stepena upotrebljivosti? 9
3. Proces dizajniranja 10
4. ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14