U modernom društvu, tačnije kapitalističkom poredku koncept porodičnih kompanija ne samo da je zaživeo, već predstavlja u stvari okosnicu razvoja i opstanka jedne zdrave ekonomije. Međutim u zemljama koje su u tranzicionom periodu, a pogotovu one koje su pored krize u vidu međunarodne izolacije bile zahvaćene i ratnim dešavanjima, primer naše zemlje, priča o porodičnim kompanijama još nije dobila na težini. Ako se na funkicji nosioca jednog takvog koncepta pojavi žena, dolazimo do zaključka da na ovim prostorima vlada jedna potpuna nerazvijenost, ali i veliki potencijal koji se neminovno mora iskoristiti.

Sve prisutnije teme vezane za ravnopravnost polova i političke jednakosti muškarca i žene, kao i uobičajena tvrdnja da žene zarađuju manje od muškaraca implicirale su u sve veći trend prisutnosti i pojavljivanja kompanija kojima su žene vlasnice ili na neki način upravaljaju istim. Ova pojava je nazvana fenomenom ženskog preduzetništva. Treba istaći da je ženi u tradicionalnom društvu, zbog oprečnih stavova, dosta otežan put napredka na hierarhijskoj lestvici. Razlog toga možda leži i u lošoj socijalizaciji žene u patrijarhalnom društvu. Sve te pobrojane barijere utiču na svest i želju žene za samodokazivanje i upuštanje u borbu koja treba da prokrči put zdravom stavu o jednakim mogućnostima i poslovnim sposobnostima muškarca i žene.

1. Analizirana kompanija
2. Uvod
3. Trendovi u ženskom preduzetništvu
4. Barijere i konflikti
5. Izazovi u kompaniji
6. Zaključak
7. Literatura