Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih socijalnih i političkih veza. U meri u kojoj te veze postaju značajnije i kompleksnije pojedine nacionalne ekonomije osećaju sve vise pozitivne i negativne efekte opštih kretanja u svetskoj privredi. Sve države su u poziciji da traže neki balans između ekonomske samostalnosti i stepena uključenosti u međunarodnu ekonomiju. Teško je naći u svakoj situaciji neki reciprocitet, posebno kada se radi o zemljama u razvoju. Sve je veći broj ekonomskih i drugih problema koje ne može nacionalna ekonomija uspešno izolovano da rešava.

Za turizam se sa sigurnošću može reći da je u prošlom veku poprimio globalne dimenzije jer osnovnu karakteristiku turističkog tržišta predstavlja masovnost odnosno relativno veliki broj učesnika u međunarodnim i domaćim turističkim putovanjima. Procene nekih eksperta ukazuju da se u turistička kretanja danas uključuje skoro 70% ljudi u svetu, posećujući skoro sve delove sveta, čak i one koji su nekada bili nepristupačni. Nesporno je da je turizam faktor rasta svetske privrede, ali i najveća izvozna industrija sveta i bitan izvor deviznog priliva. Pored toga on stvara dodatu vrednost ekonomski nerazvijenim prostorima, kako gradskim tako i seoskim i nepristupačnim mestima. Turizam najveći deo svog rasta duguje liberizaciji koja je zahvatila turističko tržište u svetu. Nepovratni proces globalizacije ima za rezultat veću konkurenciju među turističkim destinacijama koja stvara pobednike, ali i gubitnike.

UVOD 3
1 Osnovne karakteristike španske turističke ponude 6
1.1 Smeštajni kapaciteti 17
1.2 Poslovni i kulturni turizam 18
2 Španski turizam u vreme krize 25
2.1 Uticaj svetske ekonomske krize na region Evrope 25
2.2 Preduzete mere u Španiji za razvoj turizma i savladavanje krize 27
3 Perspektive razvoja španskog turizma 34
ZAKLJUČAK 41
LITERATURA 42