Istorijski razvoj bezbednosnog menadžmenta

Pojam bezbednosti je veoma kompleksan i izrazito složen društveni fenomen. Tokom istorije pod pojmom bezbednosti su se podrazumevali razni sadržaji. Etimološki posmatrano, izraz bezbednost potiče od latinske reči securutas – atis, što znači bezbednost, odsustvo opasnosti, izvesnost, samopouzdanje, neustrašivost, zaštićenost (securus lat. – siguran, bezbedan, pouzdan, neustrašiv, uveren, stalan, čvrst, odan, istinit, itd.). Naznačeni terminološki izraz je poslužio kao fundament u teoretskom izučavanju problema bezbednosti. Tako da se u engleskom jeziku koriste dva izraza: security i safety. Termin security se koristi u smislu „nacionalne bezbednosti“ (secure – siguran, osigurati) – national security, što implicira ostvarenje i čuvanje državnog nacionalnog interesa, dok termin safety označava sposobnost delovanja, kako ne bi došlo do nepoželjne bezbednosne situacije, ili takvih prilika koje mogu izazvati bezbednosne implikacije. Dakle, bezbenost je stanje u kome se nalaze pravni subjekti, tj. stanje relativnog prisustva ili odsustva ugrožavanja i/ili povređivanja pravnih subjekata za koje je odgovorna država.

Kao prilog tumačenju pojma bezbednosti, interesantna je definicija u jednoj studiji UN iz 1986. godine: „Bezbednost je stanje u kome države smat- raju da nema opasnosti od vojnog napada, političkog pritiska ili ekonomske prisile, tako da mogu slobodno da se razvijaju i napreduju.“ Dakle, bezbednost nacionalnih država mogla bi da bude ostvarena ako države smatraju da nisu izložene opasnostima oružanih napada, ni bilo kakvom mešanju u njihove unutrašnje poslove, subverzivnim ili destabilizirajućim uticajima sa strane, bilo da su oni političke, ekonomske ili vojne prirode. Bezbednost je i težnja ka slobodi bez pretnji. Postojanu bezbednost mogu da dostignu samo oni ljudi i grupe koji je ne uskraćuju drugima; bezbednost se može dostići ako se razumeva kao proces emancipacije (Booth and Wheeler).