Radi proučavanja specifičnih pojava između čoveka i i sredine u kojoj živi, potrebno je, pre svega, odrediti sam pojam čovekove sredine. Za pojam čovekova sredina se upotrbljavaju termini: “čovekova sredina”, “ljudska sredina”, “čovekova okolina”, “životna sredina”, “prirodna sredina”, “ambijent”, “milje”, “okruženje” itd. Različiti termini označavaju i različite sadržaje. Međutim, najčešće se pod okolinom-sredinom podrazumeva ukupnost uslova i uticaja koji okružuju čoveka. A pošto čovek ne živi samo u prirodi, već i u društvu, onda se čovekovom okolinom označava, kako prirodna, tako i društvena okolina.

U određivanju pojma čovekove sredine i njenih elemenata treba poći od odnosa čoveka i društva. Činjenica je da su društvo i pririda jedan dinamičan sistem. Čovek je prorodno-društveno biće koje se radom, menjajući prirodu, uzdiže iznad životinjskog sveta. Tako se čovekova sredina može definisati kao ukupnost prirodnih uslova i društvenih tvorevina u kojima čovek živi kao prirodno i društveno biće .

UVOD 1
1.1 Osnovni pojmovi ekologije 2
1.2 Životna sredina kao sistem 4
1.3 Razvoj ekološke svesti 5
1.4 Upravljanje prirodnim resursima 6
1.5 Ekologija i menadžment 8
1.6 Instrumenti ekološkog menadžmenta 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15