Upravljanje zalihama jedna je od najvažnijih funkcija upravljanja proizvodnjom, iz razloga što zalihe zahtevaju veliki kapital i utiču na isporuku robe korisnicima. Takođe imaju uticaj na sve poslovne funkcije, posebno proizvodnju, marketing i finansije. Zalihe osiguravaju uslugu potrošačima, što je od životnog interesa za marketing. Finansije se bave sveukupnom finansijskom slikom organizacije, uključujući sredstva alocirana u zalihe.
Proizvodnja treba zalihe kako bi se osiguralo lagano odvijanje proizvodnje, tj., njena efikasnost. Međutim, unutar preduzeća postoje i konfliktni ciljevi zaliha. Naime, finansijska funkcija preferira nizak nivo zaliha, kako bi sačuvala kapital kako bi ga mogla koristit u druge svrhe kako bi se povećala prodaja, dok proizvodnja teži adekvatnim zalihama za efikasnu proizvodnju i lagano održavanje nivoa zaposlenosti.

Upravljanje zalihama mora da uravnoteži navedene konfliktne ciljeve i upravlja nivom zaliha u najboljem interesu preduzeća kao celine. Zalihe su uskladišteni materijali koji se koriste da bi olakšali proizvodnju ili zadovoljili potražnju potrošača. Kod posmatranja proizvodnog procesa, odnosno procesa toka materijala, imamo zalihe sirovina koje čekaju da uđu u proces proizvodnje, zalihe nedovršene proizvodnje ili zalihe u toku procesa i zalihe gotovih proizvoda koje su transformisane kroz proizvodni sistem. Zalihe su alocirane na različitim mestima procesa proizvodnje čiji tokovi povezuju jedno mesto skladištenja s drugim. Nivo do kojeg se zalihe mogu (ponovo) popuniti zavisi od kapaciteta nabavke, a nivo njihovog pražnjenja zavisi od potražnje. One deluju kao „ odbojnik“ između različitih nivoa potražnje s jedne, i nabavke s druge strane. Osnovna svrha im je da odvajaju različite faze proizvodnje.

UVOD 3
1.1 Klasifikacija zaliha 5
1.1.1 Modeli menadžmenta zalihama 6
1.2 Racionalnost držanja zaliha 6
2 Proces upravljanja zalihama 8
2.1 Kontrola zaliha 9
2.2 Optimalne zalihe 10
2.3 Revizija ciklusa zaliha 13
2.4 Sigurnosne zalihe 14
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18