Razvoj robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara različite oblike platnih i kreditnih instrumenata kojima se registruju, prenose i realizuju novčane obaveze i potraživanja različitih učesnika u procesu reprodukcije. Ti instrumenti imaju različite funkcije: potvrđuju prava i obaveze iz robnog prometa, izražavaju kreditne odnose, omogućavaju transfer rizika na sa jednog na druge ekonomske subjekte, svedoče o ulaganju u različite oblike kapitala. Oni su prema tome formalizovani izraz ekonomskih transakcija, s obzirom da zakonodavstvo detaljno utvrđuje pravila njihove emisije i prometa.

Prema domaćem Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata hartije od vrednosti se definišu kao “istovremeno izdati prenosivi elektronski dokumenti koji glase na ime, iz koje za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti“. Najčešći kriterijumi koji se koriste za podelu hartija od vrednosti su:
1. rok dospeća, po kome je moguće razlikovati: kratkoročne, srednjeročne i dugoročne hartije;
2. emitent, tu razlikujemo hartije koje je emitovala država i njeni organi i hartije koje su emitovale privredne kompanije i
3. mesto emitovanja- razlikujemo domaće i inostrane hartije.

Uvod 2
2.Pojam hartija od vrednosti 3
3.Vrste hartija od vrednosti 4
4.Pojam hartija od vrednosti na ime 5
5.Prenos hartija od vrednosti na ime 6
6.Amortizacija hartija od vrednosti na ime 7
7.Pojavni oblici hartija od vrednosti 8
8.Zaključna razmatranja 13
9.Literatura 15