Elektronsko bankarstvo - seminarski

Tehnologizacija bankarstva je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, bržim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. “Čitava bankarska industrija je prilično inertna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama. Vremenom je, međutim, broj transakcija u bankarstvu narastao do neslućenih razmera, tako da primena tradicionalnih metoda obrade transakcija više nije bila moguća. U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji ovaj problem je bio naročito izražen, a ogledao se u ogromnoj količini čekova i svakojake papirne dokumentacije.

Problem je narastao do te mere da je pretio da ugrozi stabilnost čitavog finansijskog sistema. Zbog toga je američka vlada, sredinom šezdesetih godina, preduzela mere za automatizaciju transakcija, pogotovo onih koje se obavljaju često i u pravilnim vremenskim intervalima, a kao rezultat toga nastale su automatske klirinške banke i veliki nacionalni elektronski platni sistemi poput Fedvajera i CHIPS-a. Ovi međubankarski obračunski i platni sistemi razvijeni su za velika plaćanja unutar nacionalnih granica, dok su se ostale transakcije izvan nacionalnih granica zasnivale na starijoj platnoj arhitekturi.

Potreba automatizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja jednog međunarodnog međubankarskog platnog sistema na veliko. Naime, početkom sedamdesetih godina u Briselu je osnovan SWIFT, a nešto kasnije IBOS i FNA. Time je, za izvesno vreme, rešen problem automatizovanja transakcija u bankarstvu na veliko. S obzirom na to da je automatizacija transakcija u bankarstvu na veliko izvršena pre dvadesetak godina i da o tome postoje brojne studije, u ovom radu ću se samo ukratko osvrnuti na najznačajnije nacionalne i međunarodne platne i obračunske sisteme. Ono što je trenutno interesantno jeste novi talas tehnologizacije bankarstva koji je zahvatio bankarstvo na malo i koji će, definitivno, dovesti do nove revolucije u bankarstvu.