Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Sofisti - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Filozofija (/Forum-filozofija)
+---- Tema: Sofisti (/Thread-sofisti)


Sofisti - Maja - 01-03-2012 05:53 PM

100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD

O filozofiji najviše i najtemeljnije govori njena istorija. Istorija filozofije govori, pre svega, da stara filozofska dela (ideje, shvatanja, stremljenja i pravci) ne mogu biti zamenjena novim delima, kao što, na primer, stara tehnička oruđa mogu biti i bivaju zamenjena novim i savršenijim oruđima. U tom pogledu je filozofija mnogo bliža umetnosti, nego tehnici. Njena dela ne zastarevaju kao što zastarevaju tehnička dela, iako je teško zamisliti da bi se neko u savremeno doba mogao baviti filozofijom, kao na primer, Sokrat, Platon i Aristotel. Poznavanje savremene filozofije ne može zameniti antičku filozofiju. Zbog toga je filozofija suštinski vezana za svoju istoriju. Kada se govori o filozofiji, kao osnovno sporno pitanje se nameće upravo to šta je filozofija i koliko ona vredi. Odgovor na ovo pitanje je dosta kompleksno iz razloga što se od filozofija očekuju izvanredna razjašnjenja. S druge strane, pak, u nemogućnosti da se razjasni i odgovori na ovo pitanje, dolazi do napuštanja filozofije i ona se definiše kao jedno bespredmetno razmišljanje. Pored ovih već pomenutih razloga postoje još neki zbog kojih se filozofija u izvesnoj meri može reći napušta. Ti razlozi su: za razliku od drugih nauka, filozofija nije postigla izvesna i opštepriznata saznanja iako taj proces traje hiljadama godina, filozofsko mišljenje ne predstavlja progresivan proces što je takođe slučaj sa drugim naukama, određena vrsta izvesnosti u filozofiji nije naučna i priroda filozofije kao i svaki njen oblik ne poseduje tzv. jednodušno priznanje.

Ova tzv. filozofija bez nauke zasniva se na određenom broju veoma značajnih pojava a to su:
- smatra se da o filozofskim stvarima je sposoban svaki čovek da sudi. To ustvari znači da je svaki čovek u mogućnosti da u filozofiji iznese neki svoj konkretni zahtev, bavi se njime i kaže ono što misli;
- filozofsko mišljenje mora uvek biti izvorno i svaki čovek mora da određeno filozofsko mišljenje izvrši sam. Primer takvog izvora filozofskog mišljenja jesu pitanja dece;
- filozofija je potrebna bolje rečeno neophodna čoveku i ona je kao takva prisutna u javnosti, predanjima, političkim ubeđenjima, mitovima i dr. Filozofija je nešto od čega se ne može pobeći. Pitanje je samo da li smo je mi kao ljudi svesni ili ne, da li je tumačimo kao dobru ili lošu, ili pak jasnu ili nejasnu. Ko odbacuje filozofiju i sam se priklanja jednoj filozofiji iako toga nije svestan. Prema gore izloženom, može se zaključiti da je filozofija nešto univerzalno i nešto što poseduje više neobičnih oblika u kojima se javlja.

S A D R Ž A J

UVOD
1 Sofisti 4
1.1 Opšti karakter sofistike 4
1.2 Sofistički skepticizam i njihova eristika 6
1.3 Etika sofista 9
1.4 Pravo 10
1.5 Religija 10
1.6 Istorijski značaj sofistike 10
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14